Šta tempo hodanja otkriva o vašem karakteru?

Ako spadate u one koji na trotoaru nesvesno pretiču prolaznike i uvek stižu na odredište nekoliko minuta pre ostalih, vaša podsvest šalje jasne signale o vašem psihološkom profilu. Klinička psihološkinja Kristal Kastanjoc objašnjava duboku korelaciju između brzog hoda i specifičnih crta ličnosti.

Ubrzana svakodnevica modernog društva nametnula nam je brzinu kao univerzalni imperativ. Žurimo na posao, brzo obedujemo, obavljamo razgovore u hodu i stalno balansiramo između bezbrojnih obaveza. Međutim, nauka o ljudskom ponašanju otkriva da način na koji se krećemo kroz prostor, čak i kada nemamo nikakav poseban razlog za žurbu, nije samo stvar puke navike ili fizičke kondicije. Naš tempo kretanja je duboko ukorenjen u našoj psihologiji, neurološkim procesima i strukturi ličnosti.

Poslednjih godina, u žižu interesovanja psihologa i neurologa dospela su istraživanja koja povezuju brzinu hoda sa takozvanim modelom „Velikih pet” osobina ličnosti (ekstraverzija, prijatnost, savesnost, neuroticizam i otvorenost ka iskustvu). Među stručnjacima koji su dali ključni doprinos demistifikaciji ove veze izdvaja se dr Kristal Kastanjoc, ugledna klinička psihološkinja.

Prema njenim rečima, brz hod je fasada iza koje se krije vrlo specifičan skup psiholoških osobina, ambicija, ali i potencijalnih unutrašnjih konflikata.

Veza između tela i uma: Šta kaže nauka?

Pre nego što zaronimo u analizu osobina koje je dr Kastanjoc mapirala, važno je razumeti naučni kontekst. Velike longitudinalne studije, poput onih sprovedenih na Univerzitetu u Monpau ili u saradnji sa Američkim udruženjem psihologa, godinama su pratile hiljade ispitanika. Rezultati su konzistentno pokazivali istu zakonitost: ljudi koji prirodno hodaju brže imaju tendenciju da postignu više rezultate na skalama ekstraverzije i savesnosti, dok su ujedno skloniji specifičnim oblicima ponašanja u stresnim situacijama.

„Hodanje je automatizovana motorička radnja, ali njome upravlja složeni kortikalni i subkortikalni sistem u mozgu”, objašnjava dr Kastanjoc dodajući da kada hodamo bez svesnog razmišljanja o svakom koraku, naš mozak projektuje unutrašnje stanje na naše telo. Brz korak je fizička manifestacija visokoenergetskog mentalnog sklopa.

Koje su to, dakle, ključne osobine ličnosti koje karakterišu ljude brzog koraka prema saznanjima dr Kristal Kastanjoc?

Visok nivo savesnosti i orijentisanost ka cilju

Jedna od najizraženijih karakteristika ljudi koji brzo hodaju jeste njihova ekstremna fokusiranost na ciljeve. U psihologiji se ova crta definiše kroz visoku savesnost. Za ove pojedince, hodanje nije aktivnost u kojoj se uživa radi samog procesa; ono je isključivo sredstvo da se stigne od tačke A do tačke B. Prema dr Kastanjoc, ove osobe u svakom trenutku imaju jasnu mentalnu mapu onoga što žele da postignu. Njihov um stalno radi unapred, kalkulišući sledeće korake, obaveze i planove. Brzi hod je direktan produžetak te mentalne efikasnosti. Oni ne vole gubljenje vremena i doživljavaju sporost – kako sopstvenu, tako i tuđu – kao prepreku produktivnosti. Ova osobina ih često čini izvanrednim liderima, menadžerima i ljudima koji uspešno završavaju projekte u zadatim rokovima.

Izražena ekstraverzija i socijalna energija

Suprotno predrasudi da su ljudi koji brzo hodaju asocijalni jer „nemaju vremena za druge”, istraživanja pokazuju da su brzi šetači zapravo vrlo često ekstrovertni pojedinci. Ekstraverzija je povezana sa visokim nivoom životne energije, entuzijazmom i željom za stimulacijom iz spoljašnjeg sveta. Dr Kastanjoc ističe da ekstrovertne osobe kroz brz hod manifestuju svoju unutrašnju dinamiku. Oni su otvoreni za nova iskustva, asertivni su u komunikaciji i poseduju prirodnu harizmu. Njihov brz korak signalizira svetu da su spremni da se uhvate u koštac sa životom i da sa nestrpljenjem iščekuju sledeću interakciju ili izazov. Oni se ne plaše da zauzmu prostor i privuku pažnju svojim energičnim nastupom.

Sklonost ka perfekcionizmu i „Tip A” ličnosti

U psihologiji je odavno poznat koncept ličnosti „Tipa A”, koji opisuje pojedince koji su kompetitivni, visoko organizovani, ambiciozni, ali i nestrpljivi i skloni hroničnom osećaju vremenskog tesnaca. Ove osobe postavljaju izuzetno visoke standarde za sebe i druge. Perfekcionizam ih tera da stalno optimizuju svoje vreme. Ako lift kasni, oni idu stepenicama; ako je red u prodavnici predugačak, menjaće plan. Njihov brz hod je odraz unutrašnjeg nemira i uverenja da se uspeh meri brzinom i količinom obavljenih zadataka. Međutim, dr Kastanjoc upozorava da ova osobina ima i svoju tamnu stranu – stalni pritisak pod kojim žive može ih učiniti podložnim sagorevanju i hroničnom stresu.

Visok nivo samopouzdanja i asertivnosti

Način na koji hodamo šalje snažnu poruku o našem samovrednovanju. Osobe koje brzo hodaju obično imaju čvrst, definisan korak, glavu podignutu visoko i usmeren pogled. Dr Kastanjoc objašnjava da ovakav govor tela svedoči o visokom nivou samopouzdanja. Ovi ljudi veruju u svoje sposobnosti, znaju šta žele i ne libe se da to pokažu. Njihova asertivnost se ogleda u tome što se na trotoaru neće automatski sklanjati drugima, već očekuju da se prostor prirodno deli. Oni zrače autoritetom i ostavljaju utisak osoba koje drže konce sudbine u svojim rukama. U profesionalnom okruženju, ovaj dinamičan hod često podsvesno signalizira nadređenima i kolegama da je reč o sposobnoj i odlučnoj osobi.

Skriveni nemir i podložnost anksioznosti

Iako brz hod projektuje snagu i efikasnost, klinička praksa dr Kastanjoc otkriva da se iza njega ponekad krije i visok nivo neuroticizma, odnosno emocionalne nestabilnosti i anksioznosti. Za neke ljude, brzi hod je nesvesni mehanizam odbrane od sopstvenih misli.

„Kada osoba hoda izuzetno brzo, telo se nalazi u stanju blagog, konstantnog 'bori se ili beži'režima”, navodi dr Kastanjoc.

Ponekad je ta brzina pokušaj da se pobegne od unutrašnje anksioznosti ili preplavljujućih emocija. Umesto da se suoče sa tišinom sporog hoda, ovi pojedinci koriste brzinu kako bi održali nivo adrenalina i zadržali fokus isključivo na spoljašnjim dražima.