Tajna dugog života se ipak krije u genima
Od redovnog vežbanja i strogo kontrolisane ishrane do brojnih suplemenata i zdravih navika, mnogi ljudi su spremni da učine gotovo sve kako bi sebi produžili život. Ipak, novo istraživanje pokazuje da bi najveći deo odgovora na pitanje zašto neki ljudi dožive duboku starost mogao da bude zapisan upravo u našoj DNK.
Do sada su naučne studije ukazivale na to da se svega 10 do 30 odsto dugovečnosti može pripisati genetici, dok se verovalo da ostatak zavisi od bolesti, života u zagađenim sredinama, nesreća i loših životnih navika poput nepravilne ishrane, pušenja i fizičke neaktivnosti.
Nova studija Univerziteta u Kopenhagenu, međutim, donosi drugačiju sliku. Prema proračunima istraživača, čak oko 55 odsto razlika u životnom veku može se objasniti genetikom, prenosi Dejli mejl.
„Ako je životni vek u velikoj meri određen genetikom, onda je mogućnost uticaja na stopu starenja ograničena, posebno kada je reč o intervencijama koje se odnose na način života", istakli su koautori studije Danijela Bakula i Morten Šajbje-Knudsen.
„S druge strane, ako su genetski doprinosi minimalni, teško je opravdati napore da se starenje razume kroz genetske pristupe", dodali su oni.
Dosadašnji podaci - zastareli
Prosečan životni vek u Evropi značajno se produžio tokom poslednjih nekoliko vekova, zahvaljujući napretku medicine, boljoj zdravstvenoj zaštiti i kvalitetnijim životnim uslovima.
Prema najnovijim podacima britanske Nacionalne službe za statistiku (ONS), očekivani zdravi životni vek muškaraca pri rođenju u Engleskoj za period od 2021. do 2023. godine procenjuje se na 61,5 godinu. Kod žena je taj pokazatelj nešto viši i iznosi 61,9 godina.
U želji da otkriju zbog čega pojedini ljudi žive znatno duže od drugih, istraživači sa Univerziteta u Kopenhagenu analizirali su dosadašnje naučne radove o blizancima.
Kako objašnjavaju, mnoge ranije studije oslanjale su se na podatke stare i po nekoliko stotina godina, iz perioda kada su zarazne bolesti bile mnogo češće, zdravstvena zaštita znatno slabija, a kvalitet prikupljenih podataka upitan.
Zbog toga su se danski naučnici usredsredili na savremenije podatke. Analiza studija blizanaca pokazala je da, kada se smanji broj smrti izazvanih spoljnim faktorima, poput nesreća ili zaraznih bolesti, uloga genetike u određivanju životnog veka postaje znatno izraženija.
U pratećem uvodniku istraživači ističu da njihovi nalazi imaju važne posledice i za nauku i za društvo.
„Razjašnjenje uloge nasleđenih genetskih varijacija u smrtnosti povezanoj sa starenjem ključno je i za biološko razumevanje procesa starenja i za društvena očekivanja", naveli su autori.
Naučnici smatraju da bi naredni korak trebalo da bude detaljnije proučavanje gena ljudi koji dožive izuzetno duboku starost, kako bi se utvrdilo koje genetske varijante doprinose dugovečnosti.
Cilj je da se identifikuju geni koji utiču na ključne biološke procese povezane sa starenjem, poput obnavljanja ćelija, popravljanja oštećenja DNK, funkcionisanja imunog sistema i metabolizma. Takva saznanja mogla bi da otvore vrata razvoju novih terapija koje bi omogućile da ljudi duže ostanu zdravi i vitalni.
