Тајна дугог живота се ипак крије у генима
Од редовног вежбања и строго контролисане исхране до бројних суплемената и здравих навика, многи људи су спремни да учине готово све како би себи продужили живот. Ипак, ново истраживање показује да би највећи део одговора на питање зашто неки људи доживе дубоку старост могао да буде записан управо у нашој ДНК.
До сада су научне студије указивале на то да се свега 10 до 30 одсто дуговечности може приписати генетици, док се веровало да остатак зависи од болести, живота у загађеним срединама, несрећа и лоших животних навика попут неправилне исхране, пушења и физичке неактивности.
Нова студија Универзитета у Копенхагену, међутим, доноси другачију слику. Према прорачунима истраживача, чак око 55 одсто разлика у животном веку може се објаснити генетиком, преноси Дејли мејл.
„Ако је животни век у великој мери одређен генетиком, онда је могућност утицаја на стопу старења ограничена, посебно када је реч о интервенцијама које се односе на начин живота", истакли су коаутори студије Данијела Бакула и Мортен Шајбје-Кнудсен.
„С друге стране, ако су генетски доприноси минимални, тешко је оправдати напоре да се старење разуме кроз генетске приступе", додали су они.
Досадашњи подаци - застарели
Просечан животни век у Европи значајно се продужио током последњих неколико векова, захваљујући напретку медицине, бољој здравственој заштити и квалитетнијим животним условима.
Према најновијим подацима британске Националне службе за статистику (ОНС), очекивани здрави животни век мушкараца при рођењу у Енглеској за период од 2021. до 2023. године процењује се на 61,5 годину. Код жена је тај показатељ нешто виши и износи 61,9 година.
У жељи да открију због чега поједини људи живе знатно дуже од других, истраживачи са Универзитета у Копенхагену анализирали су досадашње научне радове о близанцима.
Како објашњавају, многе раније студије ослањале су се на податке старе и по неколико стотина година, из периода када су заразне болести биле много чешће, здравствена заштита знатно слабија, а квалитет прикупљених података упитан.
Због тога су се дански научници усредсредили на савременије податке. Анализа студија близанаца показала је да, када се смањи број смрти изазваних спољним факторима, попут несрећа или заразних болести, улога генетике у одређивању животног века постаје знатно израженија.
У пратећем уводнику истраживачи истичу да њихови налази имају важне последице и за науку и за друштво.
„Разјашњење улоге наслеђених генетских варијација у смртности повезаној са старењем кључно је и за биолошко разумевање процеса старења и за друштвена очекивања", навели су аутори.
Научници сматрају да би наредни корак требало да буде детаљније проучавање гена људи који доживе изузетно дубоку старост, како би се утврдило које генетске варијанте доприносе дуговечности.
Циљ је да се идентификују гени који утичу на кључне биолошке процесе повезане са старењем, попут обнављања ћелија, поправљања оштећења ДНК, функционисања имуног система и метаболизма. Таква сазнања могла би да отворе врата развоју нових терапија које би омогућиле да људи дуже остану здрави и витални.
