Onkolozi upozoravaju: vruću i kiselu hranu ne stavljajte u ove posude

Plastične posude su postale gotovo standard u svakom domaćinstvu. Koristimo ih za čuvanje ostataka hrane, nošenje ručka na posao i podgrevanje u mikrotalasnoj rerni. Njihova praktičnost i niska cena učinile su ih neizostavnim delom savremene kuhinje.

Ipak, sve više lekara, posebno onkologa, upozorava da ova navika možda nije bezazlena, posebno kada se posmatra kroz dugoročni uticaj na zdravlje.

Onkolog Klivlendske klinike, dr Sunil Kamat, objašnjava za magazin Parade da pacijenti često žele jednostavan odgovor na pitanje zašto su dobili rak, ali da realnost nije tako jednostavna. On ističe da veliki deo rizika dolazi upravo iz svakodnevnih navika i okruženja, a ne samo iz genetike, dodajući da se u to ubraja i način na koji čuvamo hranu.

Problem sa plastikom nije samo u njenoj širokoj upotrebi zbog praktičnosti, već u njenom hemijskom sastavu i načinu na koji se ponaša tokom vremena.

Mnoge plastične posude sadrže „večne hemikalije”, supstance poput BPA, ftalata i stirena, koje se oslobađaju u hranu, naročito kada se posude izlože toploti ili zbog dugotrajne upotrebe.

Dr Adil Kan, akademski hematoonkolog i epidemiolog, upozorava da to ne treba zanemariti:

„Činjenica da hemikalije iz plastike mogu da pređu u hranu trebalo bi ozbiljno da zabrine ljude.”

Kada je plastika najopasnija

Ove supstance, kako objašnjavaju stručnjaci, deluju kao hormonski disruptori, utičući na endokrini sistem i procese u organizmu. BPA, na primer, imitira estrogen, što se u nekim studijama povezuje sa povećanim rizikom od određenih vrsta raka povezanih sa hormonima.

Vremenom, sama plastika se fizički menja. Dr Kamat ističe da upravo tada raste rizik od prelaska štetnih materija u hranu:

„Plastika se troši tokom vremena, naročito posle čestog pranja, fizičkog habanja i izlaganja visokim temperaturama. To dovodi do sitnih pukotina i slabljenja strukture.”

Dodatni problem nastaje kada se hrana u plastici zagreva. Mikrotalasna pećnica, iako praktična, može da ubrza oslobađanje hemikalija iz materijala.

„Kada vrela hrana dođe u kontakt sa plastikom, razlaganje plastike se značajno ubrzava”, upozorava dr Kamat, naglašavajući da oznaka „bezbedno za mikrotalasnu” ne znači i potpunu bezbednost, već samo znači da se posuda neće deformisati.

Posebno rizična praksa, prema stručnjacima, jeste stavljanje vrele hrane direktno u plastične posude.

Vruća supa ili testenina mogu odmah da izazovu termički stres materijala, što dodatno povećava oslobađanje mikroplastike i hemikalija u hranu.

Staklo i keramika su zdraviji

Ipak, lekari naglašavaju da cilj nije širenje panike. Rak se, kako ističe dr Tingting Tan, ne razvija zbog jednog uzroka, već kroz dugotrajan proces u kome se sabiraju genetika, stil života i izloženost okruženju.

„Na rizik od raka gledam kao na posledicu malih, ponovljenih izlaganja tokom godina, a ne jedne velike greške”, kaže ona.

Upravo zato, stručnjaci savetuju male, ali značajne promene. Kao najjednostavniju alternativu navode staklene posude, koje ne oslobađaju hemikalije i stabilne su čak i na visokim temperaturama.

„Staklo je stabilno, netoksično i ne oslobađa hemikalije čak ni kada se zagreva”, objašnjava dr Tan.

Keramičke posude se, takođe, smatraju bezbednijom opcijom, uz napomenu da treba obratiti pažnju na plastične delove poklopaca.

Stručnjaci poručuju da nije neophodno odmah izbaciti svu plastiku iz domaćinstva, već postepeno menjati navike. Kako ističe dr Kamat, ključ je u svakodnevnim odlukama: čak i male promene, poput izbegavanja podgrevanja hrane u plastici i zamene oštećenih posuda, mogu dugoročno smanjiti izloženost potencijalno štetnim supstancama i doprineti boljoj prevenciji zdravlja.

Silikon u kuhinji

Da li je silikon bezbedan za zagrevanje, pečenje i čuvanje hrane?

U poslednjih nekoliko godina silikon je postao veoma popularan materijal u kuhinji.

Koristi se za kalupe za pečenje, poklopce, posude za čuvanje hrane i razne kuhinjske dodatke, najčešće kao alternativa plastici.

Njegova praktičnost, fleksibilnost i otpornost na visoke temperature učinile su ga uobičajenim izborom u mnogim domaćinstvima. Ipak, i dalje postoji pitanje koliko je on zaista bezbedan u svakodnevnoj upotrebi?

Kada je reč o zagrevanju i pečenju, takozvani „food-grade” silikon, dovoljno kvalitetan da se koristi u blizini hrane, generalno se smatra sigurnim materijalom. Proizvođači ga obično dizajniraju tako da može da izdrži širok temperaturni opseg, često od niskih temperatura pa sve do oko 220–230 stepeni Celzijusa, a neki proizvodi i više.

Zbog toga se silikon široko koristi u rerni i mikrotalasnoj pećnici, jer se ne topi lako i ne menja oblik pri uobičajenim uslovima pečenja. Ipak, stručnjaci naglašavaju da je važan kvalitet proizvoda, jer jeftiniji i nedovoljno kontrolisani materijali mogu da sadrže dodatke koji nisu potpuno ispitani.

Slično važi i za čuvanje hrane. Silikon se ne ponaša kao klasična plastika, ne sadrži BPA i ne reaguje lako sa hranom, pa se smatra stabilnim i relativno bezbednim za skladištenje.

Ne upija mirise, ne korodira i može se višestruko koristiti bez značajne degradacije, što ga čini praktičnim izborom za frižider i svakodnevnu upotrebu.

Ipak, bezbednost silikona zavisi od nekoliko faktora. Ako proizvod nije „food-grade” sertifikovan, ako se koristi na temperaturama višim od preporučenih ili ako je vremenom oštećen, može doći do oslobađanja nepoželjnih supstanci ili promene njegovih svojstava.

Zbog toga stručnjaci savetuju oprez pri kupovini i redovnu proveru stanja kuhinjskih posuda.

Ključ je u kvalitetu izrade i pravilnoj upotrebi, a ne samo u samom materijalu.