Онколози упозоравају: врућу и киселу храну не стављајте у ове посуде

Пластичне посуде су постале готово стандард у сваком домаћинству. Користимо их за чување остатака хране, ношење ручка на посао и подгревање у микроталасној рерни. Њихова практичност и ниска цена учиниле су их неизоставним делом савремене кухиње.

Ипак, све више лекара, посебно онколога, упозорава да ова навика можда није безазлена, посебно када се посматра кроз дугорочни утицај на здравље.

Онколог Кливлендске клинике, др Сунил Камат, објашњава за магазин Параде да пацијенти често желе једноставан одговор на питање зашто су добили рак, али да реалност није тако једноставна. Он истиче да велики део ризика долази управо из свакодневних навика и окружења, а не само из генетике, додајући да се у то убраја и начин на који чувамо храну.

Проблем са пластиком није само у њеној широкој употреби због практичности, већ у њеном хемијском саставу и начину на који се понаша током времена.

Многе пластичне посуде садрже „вечне хемикалије”, супстанце попут БПА, фталата и стирена, које се ослобађају у храну, нарочито када се посуде изложе топлоти или због дуготрајне употребе.

Др Адил Кан, академски хематоонколог и епидемиолог, упозорава да то не треба занемарити:

„Чињеница да хемикалије из пластике могу да пређу у храну требало би озбиљно да забрине људе.”

Када је пластика најопаснија

Ове супстанце, како објашњавају стручњаци, делују као хормонски дисруптори, утичући на ендокрини систем и процесе у организму. БПА, на пример, имитира естроген, што се у неким студијама повезује са повећаним ризиком од одређених врста рака повезаних са хормонима.

Временом, сама пластика се физички мења. Др Камат истиче да управо тада расте ризик од преласка штетних материја у храну:

„Пластика се троши током времена, нарочито после честог прања, физичког хабања и излагања високим температурама. То доводи до ситних пукотина и слабљења структуре.”

Додатни проблем настаје када се храна у пластици загрева. Микроталасна пећница, иако практична, може да убрза ослобађање хемикалија из материјала.

„Када врела храна дође у контакт са пластиком, разлагање пластике се значајно убрзава”, упозорава др Камат, наглашавајући да ознака „безбедно за микроталасну” не значи и потпуну безбедност, већ само значи да се посуда неће деформисати.

Посебно ризична пракса, према стручњацима, јесте стављање вреле хране директно у пластичне посуде.

Врућа супа или тестенина могу одмах да изазову термички стрес материјала, што додатно повећава ослобађање микропластике и хемикалија у храну.

Стакло и керамика су здравији

Ипак, лекари наглашавају да циљ није ширење панике. Рак се, како истиче др Тингтинг Тан, не развија због једног узрока, већ кроз дуготрајан процес у коме се сабирају генетика, стил живота и изложеност окружењу.

„На ризик од рака гледам као на последицу малих, поновљених излагања током година, а не једне велике грешке”, каже она.

Управо зато, стручњаци саветују мале, али значајне промене. Као најједноставнију алтернативу наводе стаклене посуде, које не ослобађају хемикалије и стабилне су чак и на високим температурама.

„Стакло је стабилно, нетоксично и не ослобађа хемикалије чак ни када се загрева”, објашњава др Тан.

Керамичке посуде се, такође, сматрају безбеднијом опцијом, уз напомену да треба обратити пажњу на пластичне делове поклопаца.

Стручњаци поручују да није неопходно одмах избацити сву пластику из домаћинства, већ постепено мењати навике. Како истиче др Камат, кључ је у свакодневним одлукама: чак и мале промене, попут избегавања подгревања хране у пластици и замене оштећених посуда, могу дугорочно смањити изложеност потенцијално штетним супстанцама и допринети бољој превенцији здравља.

Силикон у кухињи

Да ли је силикон безбедан за загревање, печење и чување хране?

У последњих неколико година силикон је постао веома популаран материјал у кухињи.

Користи се за калупе за печење, поклопце, посуде за чување хране и разне кухињске додатке, најчешће као алтернатива пластици.

Његова практичност, флексибилност и отпорност на високе температуре учиниле су га уобичајеним избором у многим домаћинствима. Ипак, и даље постоји питање колико је он заиста безбедан у свакодневној употреби?

Када је реч о загревању и печењу, такозвани „фоод-граде” силикон, довољно квалитетан да се користи у близини хране, генерално се сматра сигурним материјалом. Произвођачи га обично дизајнирају тако да може да издржи широк температурни опсег, често од ниских температура па све до око 220–230 степени Целзијуса, а неки производи и више.

Због тога се силикон широко користи у рерни и микроталасној пећници, јер се не топи лако и не мења облик при уобичајеним условима печења. Ипак, стручњаци наглашавају да је важан квалитет производа, јер јефтинији и недовољно контролисани материјали могу да садрже додатке који нису потпуно испитани.

Слично важи и за чување хране. Силикон се не понаша као класична пластика, не садржи БПА и не реагује лако са храном, па се сматра стабилним и релативно безбедним за складиштење.

Не упија мирисе, не кородира и може се вишеструко користити без значајне деградације, што га чини практичним избором за фрижидер и свакодневну употребу.

Ипак, безбедност силикона зависи од неколико фактора. Ако производ није „фоод-граде” сертификован, ако се користи на температурама вишим од препоручених или ако је временом оштећен, може доћи до ослобађања непожељних супстанци или промене његових својстава.

Због тога стручњаци саветују опрез при куповини и редовну проверу стања кухињских посуда.

Кључ је у квалитету израде и правилној употреби, а не само у самом материјалу.