Iz tame do vedrih boja
Nedavno diplomac na Akademiji primenjenih umetnosti u Rijeci i rođena mlada Zagrepčanka Vinka Gašparuš, o kojoj smo već pisali, odlučila se da doktorske studije pohađa na Univerzitetu umetnosti u Beogradu smatrajući ga gradom najsavremenije kulture na Balkanu. Naime, ona je za doktorat izabrala digitalnu umetnost u opredeljenju da u svom stvaralaštvu spoji tradicionalno slikarstvo i nove medije, a što je prikazala na otvaranju zanimljive izložbe u galeriji N. EON.
Tačnije, pozvala nas je sve da izložene velike biljke sa mehanizmom foto ćelija kao senzora na grančicama nežno dodirujemo, da bismo se uverili da će i slika povezana sa sa biljkom istim mehanizmom početi da dobija jače obrise. Za većinu prisutnih ova moderna digitalna umetnost bila je veliko iznenađenje. Još veće je usledilo kada je Vinka predložila da smireno posmatram sliku na 80 centimetara udaljenosti, koja je tada polako počela da dobija intenzivnije i vedrije boje...
Na molbu da objasni, Vinka za „Magazin” kaže:
– Prošli put prikazala sam u Beogradu ciklus slika „Povratak u Id” koji je već bio istraživačkog rada za ovu izložbu koja je u savremenom tehničkom smislu stepen više. Već tada sam počela da se bavim smirivanjem čoveka današnjice i našim povratkom iskonskoj prirodi. Arhetipski rogovi na glavama mojih junakinja prikaz su snažnih žena današnjice. Polazim od sebe u tom radu i kasnije sve te zamisli nadograđujem. Slike su prikazivale proširenu stvarnost, jer smo ih gledali kroz ekran mobilnog telefona. Kad ste usmeravali ka njima mobilni mobilni, tačnije, postajala su animacije, priča.
Sada je odlučila da ode korak dalje u tom povratku smirenijim danima i u udaljavanju od haotičnog i užurbanog života. Digitalnu umetnost iskoristila je da sakrije tehnologiju i da nas vrati u iskonsku povezanost sa prirodom.
„Na taj dodir ruke same biljke, bilo koje vrste, reaguju promenom frekvencija priključenih uređaja i oko njih se šire odjednom drugačiji zvuci muzike koju puštam – ili bržeg ili sporijeg ritma, biljke počinju da pevaju i sviraju”, uverena je mlada umetnica.
To su, objašnjava, „arduino sistemi” koji su mikro uređaji koji kroz određeni kod očitavaju sitne promene. Biljke su velikim delom u vodi i zemlji, kao što smo i mi dobrim delom sazdani od vode, Mi im uz pomoć uređaja i svojom energijom menjamo elektropolje i utičemo na njihovu energiju, baš kao što energetski osećamo jedni druge.
Promena boja na slikama, prokazala nam je potom, dešava sa uz naše prisustvo: „Htela sam da sklonimo mobilne telefone, da ne gledamo kroz ekran već da tu proširenu stvarnost stvorim bez ekrana. Senzori su mi pomogli: iza svake slike nalaze se grejači i ventilatori, a platna su premazana termo pigmentima, Tako da, kada su slike u stanju mirovanja tamne su, jer sam ih namerno takvima napravila – zato da bi boje došle do izražaja kada senzori reaguju na prisustvo. Kada se bilo ko približi slici i malo zadrži ispred, senzor očita da je neko posmatra i slika se polako zagrejava. To je deo tog umirenja. U današnje vreme, nama je tih tri minuta do promene slike, mnogo vremena. Ali, to je i test naše strpljivosti i dokaz koliko smo izgubili mir sa današnjom navikom čoveka da odmah reaguje i da se sve brzo pokaže. To je i poziv na potpuno smirenje, poruka da boravimo ne samo sa slikom i umetnošću, nego i sa samim sobom”, kaže Vinka.
Zato je izložbu i nazvala „Odraz”. Tačnije, smatra da je posmatranje slika kako odraz nas na umetnost, tako i umetnosti i kulture na nas. „To deluje kao začarani ciklus međusobnih uticaja. Imali smo epohe velikog procvata arhitekture i umetnosti koji su uticali na napredak društva, ali i epohe urušavanja svih tih vrednosti, posle nekog vremena i ponovnog rasta do kog opet neminovno dolazi. Zato je odraz uticaja moja inspiracija i umetnički kod. Sa mentorkom Aleksandrom Jovanić došla sam do ovog istraživanja i novih tehnika i primenila na svoj dosadašnji rad”.
Vinka je, inače, izlagala i u Velikoj Britaniji, SAD-u i Kini, a predstavila se i na Međunarodnom bijenalu u Pekingu. Krajem godine odlazi na usavršavanje u Holandiji, u Groningen.
