Po dozu kulture i svežeg vazduha

U mnoštvu imejlova koji su proteklih meseci stizali na adresu „Magazina” posebno se izdvajala grupa najava izložbi u Domu kulture „Vojislav Ilić” na Rudniku. Svaka zanimljivija od prethodne… O inženjeru Mihailu Miki Borisavljeviću, pioniru automobilizma i auto-moto sporta u Kraljevini Jugoslaviji, pa o velikanu našeg glumišta Dragomiru Bojaniću Gidri, onda o aranđelovačkim slikarima…

Uvek je tu i bio poziv Momčila Paunovića, upravnika Doma kulture da dođemo u varošicu Rudnik na izložbu.

Gde to beše zapitali smo se, i da li je moguće da u domovima kulture, koji su širom Srbije u prilično ruiniranom stanju, postoji tako lepo uređena galerija, izložbeni prostor, puno posetilaca?

Tavorio, pa zablistao

– Moguće je, ali to izgleda da je za naše uslove fenomen. I mnogi drugi pitaju kako malo mesto kao što je Rudnik može da bude stecište kulture – odgovara Paunović na naše dileme.

I nabraja: dolaze posetioci iz Ljiga, Aranđelovca, Mladenovca, Topole, Gornjeg Milanovca, Čačka… Ne može ni da izbroji koliko je Beograđana ovde već izlagalo.

– Kad dođe po 40 i više ljudi na Rudnik, stvaraju se nova prijateljstva, družimo se… Imali smo skoro izložbu o prvoj srpskoj operi „Na Uranku”, i gosti su nam bili članovi Beogradske opera; Bora Dugić je ovde imao svoj koncert, brojne pozorišne predstave smo imali – kaže naš sagovornik.

Paunović otkriva da je varošica Rudnik po poslednjem popisu iz 2011. imala 1.400 stanovnika, ali on misli da ih trenutno nema više od 800.

– Ali, Rudnik nije daleko, a i naši gosti imaju svoju dobru računicu: nadišu se čistog vazduha, ručaju jeftino i odgledaju besplatno predstavu. Sve u našem domu je besplatno – kaže Paunović za „Magazin”

Ali istine radi, nije uvek bilo tako. Tavorio je ovaj dom kulture godinama. Onda ga je, kako Paunović priča 2014. kompanija „Rudnik i flotacija rudnik d. o. o.” obnovila od vrata do krova. Od tada ovde se održavaju izložbe, pozorišne predstave, ali i radionice za decu, bazari ručnih rukotvorina…

Centar okupljanja

– Mnogo znači takav dom kulture za malo mesto. To je mesto gde se ljudi okupljaju, a da ga nema ne bi postojali nikakvi kulturni sadržaji. Sve finansira kompanija „Rudnik i flotacija rudnika”. Imamo izuzetnu saradnju i s kulturnim centrom iz Gornjeg Milanovca koji nam štampa plakate, kataloge i pozivnice, kao i sa Muzejom rudničko-takovskog kraja – priča Paunović i dodaje da mu u organizaciji mnogo pomaže ćerka Marija. Upravo pregovara od dolasku „Ateljea 212” i izložbe o Zoranu Radmiloviću.

Paunović podseća i da je nekada dom kulture imao 200 mesta, pa je bina produžena, a prostor skraćen za 40 mesta. Sada opet imaju 260 mesta, plus 40 pomoćnih mesta.

– Naravno da često ubacujemo pomoćne stolice – hvali se naš sagovornik.

On je jedan je od autora (ostali su muzejska savetnica Ana Cicović i Vladimir Veselinović) nedavne izložbe „Život u snazi motora”, priči o Mihailu Miki Borisavljeviću, vizionaru koji je obeležio domaću tehničku scenu kao profesor, konstruktor, sportista i inovator.

Za 11 godina 350 raznih manifestacija

Kompletna adaptacija doma kulture (eksterijer i enterijer, proširenje bine, zamena mobilijara, opremanje galerijskog prostora i uvođenje modernog sistema klimatizacije) urađena je tokom 2014. Uloženo je preko 21 miliona dinara, a iza toga je stalo Privredno društvo „Rudnik” u vlasništvu „Kontanga d. o. o.”, koji je deo najvećeg investitora u rudarskoj industriji u Jugoistočnoj Evropi – navela je za „Magazin” Dubravka Tomić, menadžerka za korporativne komunikacije, marketing i društveno odgovorno poslovanje u kompaniji „Rudnik i flotacija rudnik d. o. o.”.

Ona je podsetila da je Dom kulture sagrađen 1973. Nakon perioda sankcija i krize prestao je s radom, a posle obnove pušten je u rad 6. avgusta, baš na Dan rudara Srbije.

– U poslednjih 11 i po godina organizovano je preko 350 različitih manifestacija koje su bile besplatne za meštane, zaposlene, decu škola s Rudnika i iz drugih krajeva Srbije koja su bila na ekskurzijama i izletima, domaće i strane posetioce. Za naše aktivnosti i uspešno upravljanje Domom kulture dobili smo i dve nagrade za doprinos lokalnoj zajednici i društveno odgovorno poslovanje: Nacionalnu nagradu Privredne komore Srbije za društveno odgovorno poslovanje – Prvo mesto u kategoriji srednjih društava i VIRTUS nagrada Trag fondacije, EU i fondacije „Čarls Stjuart Mot” za doprinos lokalnoj zajednici – kazala je Dubravka Tomić.

Mika zaljubljen u motore

Mihailo Mika Borisavljević bio je vizionar, konstruktor, sportista i inovator. Plenio je pažnju od studija mašinstva u Berlinu do osnivanja Zavoda za motore i motorna vozila i rada s generacijama inženjera, od trkačkih staza do industrijskih projekata. Bio je počasni ataše na Zimskim olimpijskim igrama 1936. godine u Garmiš-Partenkirhenu i na Letnjim iste godine u Berlinu.

– Rodom je bio s Rudnika i mnogo nas je sve zadužio. Rođen je 1912. godine i lepo je poživeo do 2001. Inspiriše me i danas jer je jedan od pionira automobilizma i auto-moto sporta u Kraljevini Jugoslaviji. Pored toga on je konstruisao i učestvovao u redizajniranju mnogih motora i vozila u bivšoj Jugoslaviji. Recimo u fabrici „Torpedo” iz Rijeke redizajnirao je čuveni motor „aran”, koji je nekad pokretao radne mašine u „Zastavi” u Kragujevcu je bio stručni konsultant, kao i u Novom Mestu u Tomosu. Zahvaljujući njemu smo u Gornjem Milanovcu dobili servisno zastupništvo za sve tipove motocikala koji su se uvozili u tadašnju Jugoslaviju osamdesetih i devedesetih – navodi Paunović.