Skriveni uzrok srčanih oboljenja
Jedan od razloga često neuspešne borbe sa aterosklerozom je skriveno zapaljenje u arterijama punih nazubljenog igličastog i zlog holesterola, palidrvca požara u srcu
Skriveni uzrok srčanih oboljenja
Jedan od razloga često neuspešne borbe sa aterosklerozom je skriveno zapaljenje u arterijama punih nazubljenog igličastog i zlog holesterola, palidrvca požara u srcu
Potpis: Srce u mukama
MEDICINA
Momčilo B. Đorđević
Od kraja Drugog svetskog rata pa sve do današnjih dana neprekidno se govori o četiri velike opasnosti zbog kojih oboleva srce i svake godine košta života više ljudi nego bilo koji drugi zdravstveni problem. Zastrašujuću četvorku čine hipertenzija, pušenje, visok nivo „lošeg” LDL holesterola i dijabetes tip 2. Ali statistika govori da četvrtina ljudi primljenih u bolnice zbog infarkta nema nijedan od četiri ozloglašena faktora. Što je još gore, takvi pacijenti, obično označeni kao niskorizični, zapravo imaju najgore ishode bolesti. Analiza Svetske zdravstvene organizacije iz 2023. godine pokazuje da su hospitalizovani pacijenti sa akutnom koronarnom bolešću nastalom bez udela bilo koje od četiri navedene opasnosti imali 57 odsto veću verovatnoću fatalnog ishoda u poređenju sa onima koji su imali bar jednu od njih. Statistika je takođe pokazala da ako nijedan od četiri faktora opasnosti nikada nije bio razlog bolesti srca u 25 odsto slučajeva bolesti srca, to znači da će svake godine od kardiovaskularnih bolesti umreti jedna četvrtina obolelih, a da za to nije imala nijedan od navedenih razloga, osim produžene reakcije telesnog imuniteta i holesterola.
Ova smrtonosna zagonetka godinama je bila predmet istraživanja Pola Ridkera, koji je profesor i direktor Centra za prevenciju kardiovaskularnih bolesti u glavnoj nastavnoj bolnici Medicinskog fakulteta Univerziteta Harvard u Bostonu. Nakon desetina studija i kliničkih ispitivanja, profesor Ridker zajedno sa drugim istraživačima smatra da je produženo i za telo štetno stanje hroničnog zapaljenja niskog intenziteta u krvnim sudovima srca koje ne prepoznaju srčani bolesnici, a ni lekari, u stvari skriveni faktor koji ubrzava kardiovaskularne probleme do opasnog i smrtonosnog stanja. Taj faktor je razlog smrti 25 odsto srčanih bolesnika koji nikad nisu imali hipertenziju, nisu pušili, niti su umali visok nivo „lošeg” LDL holesterola i dijabetes tip 2.
U ratu sa holesterolom nema pobednika
Kada se holesterol dugo nakuplja i lepi po unutrašnjosti arterija, postepeno stvarajući glatka ispupčenja koja se godinama ne oglašavaju, a kad se vremenom izobliče i napuknu, iz njih se pojavljuju nazubljeni, igličasti kristali holesterola koji cepaju zidove malih arterija i pokreću zapaljenje, ometajući protok krvi. Tek tada ih telesni imunitet prepoznaje kao strano telo i počinje rat protiv arterija u kojima su naslage holesterola. U tom ratu nema pobednika jer posledice koje ostavlja za sobom završavaju se infarktom i moždanim udarom. U početku je ovaj scenario tretiran sa skepticizmom, a ideja je postala široko prihvaćena od strane epidemiologa, kardiologa i većine medicinskih istraživača. U jesen 2025. Američki koledž za kardiologiju preporučio je da lekari i zdravstveni radnici rutinski pregledaju pacijente na zapaljenske proteine i vide koliko im je visok C reaktivni protein (CRP), čije se prisustvo u krvi koristi kao marker za detekciju zapaljenjskih procesa; za zdrave sobe i decu vrednost CRP-a je ispod 10mg/L. Ovaj koncept doneo je obnovljenu nadu za poboljšanu terapiju srca. Ako zapaljenje kao reakcija imuniteta pokreće kardiovaskularne bolesti na bazi ateroskleroze, onda bi njeno smirivanje moglo zaštititi organ koji kuca u našim grudima. U junu 2023. godine, Američka agencija za hranu i lekove odobrila je za lečenje pacijenata sa srčanim oboljenjima na bazi ateroskleroze upotrebu jeftinog kolhicina koji ublažava i često prekida jako bolni artritis zbog nakupljanja kristala mokraćne kiseline u zglobovima. U ranijem kliničkom ispitivanju, 2020. godine, kliničari su pokazali da kolhicin može znatno smanjiti rizik od infarkta srca, moždanih udara i drugih komplikacija za dramatičnih 31 odsto. Ovo veliko smanjenje je uglavnom bilo među pacijentima koji već uzimaju statine, standardne lekove za snižavanje holesterola. Međutim, kolhicin ima vrlo usku terapijsku širinu i zahteva strogo pridržavanje propisanog doziranja – u protivnom, može doći do trovanja. Kardiolozi u Srbiji, s pravom, retko preporučuju kolhicin, koji se pacijentima nekad izdaje na recept kao off label (neodobrena indikacija), jer nije na pozitivnoj listi RFZO-a.
Profesor Ridker i drugi istraživači sada testiraju vrste protiv zapaljenskih terapija jer za tako nešto imaju mogućnosti. Iako mnoga pitanja ostaju bez odgovora, kardiolozi se zalažu da na vaskularni sistem ne treba gledati kao na delimično ili potpuno začepljene cevi, jer je svima jasno da su to polja pod zapaljenjem, čije bi smirenje moglo transformisati način lečenja bolesti srca. Još sredinom 90-ih godina prošlog veka, profesor Ridker i njegove kolege pokazali su da hiperaktivnost telesnog imuniteta zaista može biti uzrok bolesti kardiovaskularnog sistema. Objavili su značajan članak zasnovan na zdravstvenim podacima prikupljenim od 1982. do početka 1990. u okviru Studije zdravlja lekara, Ispitani su nivoi CRP-a kod 543 zdrava lekara koji su više godina kasnije imali i infarkte ili moždane udare, a onda su ih uporedili sa nivoima CRP kod 543 lekara koji nisu imali nikakav srčani problem. Ispostavilo se da su lekari sa najvišim vrednostima CRP imali tri puta veću verovatnoću od infarkta i dva puta veću verovatnoću od moždanog udara od onih sa normalnim vrednostima CRP-a. Ridker je nekoliko godina kasnije proučio gotovo 28.000 žena koje su učestvovale u Studiji o zdravlju žena. Sve su bile praćene u proseku osam godina: one sa najvišim nivoima CRP-a imale su 2,3 puta veću verovatnoću infarkta nego ostale ispitanice. Ovi nalazi pokazali u su da zapaljenje u arterijama nije bilo sporedan efekt srčanih oboljenja, već smrtonosni saučesnik. Još 1999. godine, patolog Univerziteta u Vašingtonu Rasel Ros napisao je u časopisu „New England Journal of Medicine” da je ateroskleroza koronarki očigledno zapaljenjska bolest. Mnogo studija koje su uključivale stotine hiljada pacijenata uvek su pokazivale da što su viši markeri zapaljenja u krvi, to je veći rizik ozbiljnih kliničkih događaja. U to vreme, profesor Ridker je takođe proučavao statine za snižavanje holesterola i triglicerida u cirkulaciji. Statini se pre svega preporučuju zbog svoje sposobnosti snižavanja koncentracije lipoproteina niske gustine koji su nosači holesterola u krvi, a označavaju se kao LDL, odnosno kao „loš holesterol”. To je molekul koji pomaže u izgradnji ćelijskih membrana – ali kada ga ima previše, može prodreti u arterije i izaziva u njima zapaljenje i postepeno ih zapušava.
Uticaj statina
Profesor Ridker je svojevremeno (2001) počeo sa dokazivanjem moći statina, koji ne samo da smanjuju holesterol u cirkulaciji krvi, već ublažavaju zapaljenje u krvnim sudovima srca i mozga. U studiji iz 2001. godine, on i njegove kolege pokazali su da pravastatin, koji se prodavao pod brendom pravahol, smanjuje nivoe CRP-a za 17 odsto nakon 24 nedelje, što je procenjeno kao fantastično. U studiji iz 2005. godine objavljenoj u časopisu „New England Journal of Medicine” utvrdio je da bez obzira na nivo LDL, ljudi koji uzimaju statine, imajući pritom nizak nivo CRP-a, retko doživljavaju infarkte srca i još ređe umiru zbog drugih uzroka u vezi sa srcem, za razliku od onih koji su uzimali statine, ali su imali visok CRP!
To otkriće pokrenulo je radikalno pitanje: Da li bi ljudi sa normalnim nivoom holesterola – kojima se obično ne bi prepisivali statini – i dalje mogli imati koristi od statina ako je njihov CRP visok. Ispitivanje profesora Ridkera objavljeno 2008. godine, poznato kao Jupiter, obuhvatilo je gotovo 18.000 učesnika sa visokim CRP-om koji su primali ili statin ili placebo. Ispitivanje je prekinuto rano jer su se statini pokazali veoma efikasnim. Oni koji su ih uzimali imali su 54 odsto manju verovatnoću dobijanja infarkta srca i 48 odsto manju verovatnoću moždanog udara.
Sistem imuniteta u našim telima se bori, ali u unutrašnjosti arterija ne zna kad da prestane. Iz razloga koji ne znamo, proces zapaljenja koji je izazvao holesterol se ne zaustavlja spontano i može trajati decenijama. Holesterol nije jedini negativac u priči, preterana reakcija telesnog imuniteta na holesterol i hronično zapaljenje koje oni izazivaju potencijalno su mnogo opasniji.
