Скривени узрок срчаних обољења
Један од разлога често неуспешне борбе са атеросклерозом је скривено запаљење у артеријама пуних назубљеног игличастог и злог холестерола, палидрвца пожара у срцу
Скривени узрок срчаних обољења
Један од разлога често неуспешне борбе са атеросклерозом је скривено запаљење у артеријама пуних назубљеног игличастог и злог холестерола, палидрвца пожара у срцу
Потпис: Срце у мукама
МЕДИЦИНА
Момчило Б. Ђорђевић
Oд краја Другог светског рата па све до данашњих дана непрекидно се говори о четири велике опасности због којих оболева срце и сваке године кошта живота више људи него било који други здравствени проблем. Застрашујућу четворку чине хипертензија, пушење, висок ниво „лошег” ЛДЛ холестерола и дијабетес тип 2. Али статистика говори да четвртина људи примљених у болнице због инфаркта нема ниједан од четири озлоглашена фактора. Што је још горе, такви пацијенти, обично означени као нискоризични, заправо имају најгоре исходе болести. Анализа Светске здравствене организације из 2023. године показује да су хоспитализовани пацијенти са акутном коронарном болешћу насталом без удела било које од четири наведене опасности имали 57 одсто већу вероватноћу фаталног исхода у поређењу са онима који су имали бар једну од њих. Статистика је такође показала да ако ниједан од четири фактора опасности никада није био разлог болести срца у 25 одсто случајева болести срца, то значи да ће сваке године од кардиоваскуларних болести умрети једна четвртина оболелих, а да за то није имала ниједан од наведених разлога, осим продужене реакције телесног имунитета и холестерола.
Ова смртоносна загонетка годинама је била предмет истраживања Пола Ридкера, који је професор и директор Центра за превенцију кардиоваскуларних болести у главној наставној болници Медицинског факултета Универзитета Харвард у Бостону. Након десетина студија и клиничких испитивања, професор Ридкер заједно са другим истраживачима сматра да је продужено и за тело штетно стање хроничног запаљења ниског интензитета у крвним судовима срца које не препознају срчани болесници, а ни лекари, у ствари скривени фактор који убрзава кардиоваскуларне проблеме до опасног и смртоносног стања. Тај фактор је разлог смрти 25 одсто срчаних болесника који никад нису имали хипертензију, нису пушили, нити су умали висок ниво „лошег” ЛДЛ холестерола и дијабетес тип 2.
У рату са холeстеролом нема победника
Када се холестерол дуго накупља и лепи по унутрашњости артерија, постепено стварајући глатка испупчења која се годинама не оглашавају, а кад се временом изобличе и напукну, из њих се појављују назубљени, игличасти кристали холестерола који цепају зидове малих артерија и покрећу запаљење, ометајући проток крви. Тек тада их телесни имунитет препознаје као страно тело и почиње рат против артерија у којима су наслаге холестерола. У том рату нема победника јер последице које оставља за собом завршавају се инфарктом и можданим ударом. У почетку је овај сценарио третиран са скептицизмом, а идеја је постала широко прихваћена од стране епидемиолога, кардиолога и већине медицинских истраживача. У јесен 2025. Амерички колеџ за кардиологију препоручио је да лекари и здравствени радници рутински прегледају пацијенте на запаљенске протеине и виде колико им је висок Ц реактивни протеин (ЦРП), чије се присуство у крви користи као маркер за детекцију запаљењских процеса; за здраве собе и децу вредност ЦРП-а је испод 10мг/Л. Овај концепт донео је обновљену наду за побољшану терапију срца. Ако запаљење као реакција имунитета покреће кардиоваскуларне болести на бази атеросклерозе, онда би њено смиривање могло заштитити орган који куца у нашим грудима. У јуну 2023. године, Америчка агенција за храну и лекове одобрила је за лечење пацијената са срчаним обољењима на бази атеросклерозе употребу јефтиног колхицина који ублажава и често прекида јако болни артритис због накупљања кристала мокраћне киселине у зглобовима. У ранијем клиничком испитивању, 2020. године, клиничари су показали да колхицин може знатно смањити ризик од инфаркта срца, можданих удара и других компликација за драматичних 31 одсто. Ово велико смањење је углавном било међу пацијентима који већ узимају статине, стандардне лекове за снижавање холестерола. Међутим, колхицин има врло уску терапијску ширину и захтева строго придржавање прописаног дозирања – у противном, може доћи до тровања. Кардиолози у Србији, с правом, ретко препоручују колхицин, који се пацијентима некад издаје на рецепт као off label (неодобрена индикација), јер није на позитивној листи РФЗО-а.
Професор Ридкер и други истраживачи сада тестирају врсте против запаљенских терапија јер за тако нешто имају могућности. Иако многа питања остају без одговора, кардиолози се залажу да на васкуларни систем не треба гледати као на делимично или потпуно зачепљене цеви, јер је свима јасно да су то поља под запаљењем, чије би смирење могло трансформисати начин лечења болести срца. Још средином 90-их година прошлог века, професор Ридкер и његове колеге показали су да хиперактивност телесног имунитета заиста може бити узрок болести кардиоваскуларног система. Објавили су значајан чланак заснован на здравственим подацима прикупљеним од 1982. до почетка 1990. у оквиру Студије здравља лекара, Испитани су нивои ЦРП-а код 543 здрава лекара који су више година касније имали и инфаркте или мождане ударе, а онда су их упоредили са нивоима ЦРП код 543 лекара који нису имали никакав срчани проблем. Испоставило се да су лекари са највишим вредностима ЦРП имали три пута већу вероватноћу од инфаркта и два пута већу вероватноћу од можданог удара од оних са нормалним вредностима ЦРП-а. Ридкер је неколико година касније проучио готово 28.000 жена које су учествовале у Студији о здрављу жена. Све су биле праћене у просеку осам година: оне са највишим нивоима ЦРП-а имале су 2,3 пута већу вероватноћу инфаркта него остале испитанице. Ови налази показали у су да запаљење у артеријама није било споредан ефект срчаних обољења, већ смртоносни саучесник. Још 1999. године, патолог Универзитета у Вашингтону Расел Рос написао је у часопису „New England Journal of Medicine” да је атеросклероза коронарки очигледно запаљењска болест. Много студија које су укључивале стотине хиљада пацијената увек су показивале да што су виши маркери запаљења у крви, то је већи ризик озбиљних клиничких догађаја. У то време, професор Ридкер је такође проучавао статине за снижавање холестерола и триглицерида у циркулацији. Статини се пре свега препоручују због своје способности снижавања концентрације липопротеина ниске густине који су носачи холестерола у крви, а означавају се као ЛДЛ, односно као „лош холестерол”. То је молекул који помаже у изградњи ћелијских мембрана – али када га има превише, може продрети у артерије и изазива у њима запаљење и постепено их запушава.
Утицај статина
Професор Ридкер је својевремено (2001) почео са доказивањем моћи статина, који не само да смањују холестерол у циркулацији крви, већ ублажавају запаљење у крвним судовима срца и мозга. У студији из 2001. године, он и његове колеге показали су да правастатин, који се продавао под брендом правахол, смањује нивое ЦРП-а за 17 одсто након 24 недеље, што је процењено као фантастично. У студији из 2005. године објављеној у часопису „New England Journal of Medicinе” утврдио је да без обзира на ниво ЛДЛ, људи који узимају статине, имајући притом низак ниво ЦРП-а, ретко доживљавају инфаркте срца и још ређе умиру због других узрока у вези са срцем, за разлику од оних који су узимали статине, али су имали висок ЦРП!
То откриће покренуло је радикално питање: Да ли би људи са нормалним нивоом холестерола – којима се обично не би преписивали статини – и даље могли имати користи од статина ако је њихов ЦРП висок. Испитивање професора Ридкера објављено 2008. године, познато као Јупитер, обухватило је готово 18.000 учесника са високим ЦРП-ом који су примали или статин или плацебо. Испитивање је прекинуто рано јер су се статини показали веома ефикасним. Они који су их узимали имали су 54 одсто мању вероватноћу добијања инфаркта срца и 48 одсто мању вероватноћу можданог удара.
Систем имунитета у нашим телима се бори, али у унутрашњости артерија не зна кад да престане. Из разлога који не знамо, процес запаљења који је изазвао холестерол се не зауставља спонтано и може трајати деценијама. Холестерол није једини негативац у причи, претерана реакција телесног имунитета на холестерол и хронично запаљење које они изазивају потенцијално су много опаснији.
