Bebe znaju kome mogu da veruju
Iako ne mogu da govore, bebe već u prvim mesecima života tačno znaju kome ne treba da veruju i pokazuju iznenađujuću osetljivost na društveno ponašanje ljudi oko sebe. Eksperimenti u razvojnoj psihologiji sugerišu da bebe mogu da razlikuju antisocijalno ponašanje pojedinaca, da znaju ko pomaže drugima, a ko ometa ili se ponaša sebično.
Ove rane preferencije ne znače da bebe razumeju nečiji karakter niti procenjuju moral nekoga kao odrasli, već da njihov mozak brzo uči obrasce koji su kroz evoluciju mogli da budu korisni za preživljavanje, piše portal Psihologija.
Takva sposobnost predstavlja osnovu kasnijeg razvoja socijalne inteligencije i poverenja.
Istraživanja pokazuju da bebe poseduju izraženu intuitivnu sposobnost da procene društveni karakter ljudi oko sebe mnogo pre nego što mogu da govore. Ovaj unutrašnji kompas im pomaže da se snađu u svojoj okolini identifikujući kooperativno naspram nekooperativnog ponašanja.
Iako im nedostaju veštine verbalne komunikacije, bebe su veoma pažljive u društvenim interakcijama i izrazima lica. To im omogućava da formiraju složene sudove o pouzdanosti i namerama osobe na osnovu vizuelnih znakova.
Studije pokazuju da su ove rane društvene procene fundamentalni deo ljudskog razvoja, koji pomaže bebama da razlikuju prijatelje od potencijalnih pretnji.
Izgleda da je sposobnost otkrivanja „nepouzdanih” pojedinaca evolutivna osobina za preživljavanje. Sofisticirana priroda mozga bebe omogućava obradu suptilnih društvenih podataka koje odrasli često ne primećuju. Ova rana emocionalna inteligencija služi kao osnova za izgradnju odnosa tokom celog njihovog života.
