Bakarna žica kao „nit” otuđenja
Ana Cvijanović smatra da nije kasno da se mladi odupru nedostataku saosećanja i otuđenju koje donosi era digitalizacije
Dobitnica plakete za rad „Odjek” Udruženja likovnih umetnika, primenjenih umetnosti i dizajnera Ana Cvijanović, izložila je nedavno ovo delo koje bilo jedno od najazapaženijih na izložbi sekcije ULUPUDS-a za tekstil i savremeno odevanje (TISO), održanoj pod nazivom „Prenesi dalje” u Manakovoj kući.
Svoj rad Ana svrstava pod skulpturu, kao vid savremene tapiserije u kojoj se koristi bakarna žica kao nit, pomoću tradicionalne tehnike kukičanja. Rad, ustvari, predstavlja tri velike amorfne figure koje su inspirisane ljudskom formom. Ideja je prikaz jednog osamljenog čoveka budućnosti.
„Ovo je moja vizija šta će otuđenje od nas da uradi, od našeg tela i forme i u kakvu ćemo pojavnost da se transformišemo”, kako je rekla u izjavi za „Magazin”.
S obzirom na to da radi sa studentima i ima već iskustva sa mladima, ona vidi veliku negativnu promenu u komunikaciji i empatiji. To jest u zapaža manjak saosećanja, koji podstiče strah, usamljenost i nesigurnost.
„Sa takvim problemima, ne vidim budućnost kao preterano svetlu, ali smatram da mladi u Srbiji imaju mogućnost da se odupru trendovima digitalizacije u kojima čovek postaje kompjuterizovani entitet, to jest jedan običan podatak. Ima još vremena da sprečimo da odemo u tom pravcu”, apeluje mlada umetnica.
Svoj umetnički rad Ana svrstava u oblast savremene tapiserije, često eksperimentišući sa atipičnim tekstilnim materijalima i tehnikama. Preokupiraju je teme vezane za lično i intimno poimanje dodira, porodicu i društvo, a poslednjih nekoliko godina, kroz doktorski umetnički projekat, istražuje temu otuđenja savremenog čoveka u digitalnom dobu.
„Promatram i analiziram otuđenog čoveka koji postaje taj digitalni entitet. Koncept alijenacije deo je široke i kompleksne problematike sa dugom i složenom istorijom koja je uslovljena društvenim, političkim, a u novije doba ponajviše tehnološkim i digitalnim promenama. Primenom tradicionalne tekstilne tehnike heklanja istražujem trodimenzionalne kompozicije u kojima je nit oslobođena razboja i deluje svojim volumenom. Iako bakarna žica, koju koristim za stvaranje svog rada, ne spada u tradicionalno „meke“ ili tekstilne materijale, od nje gradim površine i forme sa specifičnim vizuelnim utiskom. Koristeći pretežno ručne postupke, zanemarujem efikasnost produkcije i kroz sam proces stvaranja dela ispitujem prirodu realnosti, odnos između uma i materije u savremenom digitalnom svetu”, kako priča.
Ana smatra da jubilarno, peto izdanje ove umetničke tekstilne postavke potvrđuje značaj projekta kao dugoročne platforme za istraživanje, edukaciju i dijalog u oblasti tekstila. Takođe, da je centralna ideja da se prenošenje znanja iz ove oblasti predstavi kao živ i dinamičan proces.
Osnovne studije umetnica je završila na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 2013. godine, Odseku za dizajn tekstila. Master studije završila je na istom fakultetu 2016. godine, u oblasti Tapiserija i stekla zvanje master dizajnera. U proteklih devet godina bavi se prosvetnim radom. Učestvovala je na više od dvadeset kolektivnih izložbi i ostvarila nekoliko samostalnih. Bila je rukovodilac i učesnik u više umetničkih radionica, kao i organizator naučno-stručnih konferencija iz oblasti dizajna.
Nagrade za umetnost tekstila i savremenog odevanja
Nakon izložbe „Prenesi dalje” diplomu je, za rad „Apendiks 26”, dobio Dejan Došljak, a pohvale Dragica Čečarić za „Tri tačke...beskrajne niti koje povezuju prošlost, sadašnjost i budućnost”, Larisa Županjević Nikolić za „Perionica 1”, Rade Pejović za rad „Prelo” i Slobodan Samardžić Čočo za diptih „Konvezija”. Plakete i pohvale dobili su i studenti Helena Klešić, Lana Parižanin, Teodora Jevđović, Ana Pažanin, Miljana Milijašević, Sofija Rvović i Olivera Petković.
