Malo poznati Laos

Odlučiti se za posetu Laosu nije mi bilo teško: to je jedina zemlja u jugoistočnoj Aziji (Indokini) koju nisam posetio, odavno me je privlačila, možda i zato kako bih zaokružio svoje makar i površno poznavanje ovog više nego interesantnog regiona. Naravno, znao sam da bi poseta samo jednoj zemlji – kada sam već u tom delu sveta – bila preveliki luksuz i zato sam se odlučio da posetu Laosu kombinujem s uvek zanimljivim i turistički daleko razvijenijim Tajlandom.

Biser s Uneskove liste

Laos je jedina zemlja u regionu koja ne izlazi na more, po površini (237.000 km²) je slična Velikoj Britaniji ili Rumuniji, ali je ređe naseljena jer na tom relativno velikom prostoru živi svega osam miliona stanovnika.

Glavni i ujedno najveći grad Laosa je Vijentijan, koji broji oko 850.000 stanovnika, a osim njega van granica je poznat i mnogo manji Luang Prabang, mesto koje je na Uneskovoj listi svetske baštine.

Laos je jedna od trenutno pet zemalja sveta koje teže izgradnji komunističkog društva. Na čelu države je Narodna revolucionarna partija Laosa još od 1975. kada je okončan šesnaestogodišnji građanski rat, koji su tamošnji komunisti dobili uz podršku iz susednih Vijetnama i Kine, ali i u to doba moćnog Sovjetskog saveza. O tome jasno svedoče crvene zastave sa srpom i čekićem, koje su u doba moje posete bile istaknute posvuda, zajedno s nacionalnom zastavom, jer se slavila pedesetogodišnjica osnivanja nezavisne republike. Pre toga je Laos bio kraljevina.

Vijentijan je grad koji je u očiglednoj ekspanziji: gradi se na sve strane i zato nije ni čudo da se pored starih, zapuštenih, ponekad i polusrušenih kuća i uz ulice često bez trotoara i asfalta nailazi na velike, nove građevine, poneki šoping centar, luksuzne hotele, moderne restorane. Očigledno je da se zemlja brzo menja pošto je jednopartijski sistem na ekonomskom planu dopunjen tržišnim reformama koje očigledno daju rezultate – mada zemlja i dalje ostaje među siromašnijim u ovom delu sveta.

Vijentijan leži na Mekongu, reci koja je glavna arterija Indokine. Pritom se grad nalazi na samoj granici s Tajlandom, zapravo tu granicu upravo čini reka.

Putovati iz Vijentijana na sever ka Luang Prabangu nije nimalo komplikovano. Kinezi su ovde sagradili prugu za brze vozove koja dalje nastavlja do kineskog Kunminga u provinciji Junan, a deo je trase koja treba da ide sve do Bangkoka i Singapura na jugu. Pruga je puštena u rad 2021. i od velikog je značaja, pogotovo za turizam Luang Prabanga, jer su njenim stavljanjem u pogon krenuli masovni dolasci kineskih turista u ovaj živopisni grad.

Sam grad je prepun lepih dvospratnica u jedinstvenom stilu, a mnoge od tih kuća, pogotovo u delovima bliže reci, pretvorene su u hotele ili restorane, neki su pritom veoma luksuzni, ali ima svega i za svaki džep.

Povoljne cene

Generalno, cene u Laosu, pa tako i u Luang Prabangu, su veoma povoljne, može se dobro jesti za četiri do pet evra, mada iskazano u lokalnoj valuti iznosi budu astronomski jer je odnos lokalne valute kip i evra takav da se za jedan evro dobija skoro pa 25.000 kipa. Inflacija je ovde očigledno učinila svoje!

Za prevoz se koristi u ovom delu sveta popularni tuk-tuk (a ovde postoji i njegova osavremenjena varijanta s pogonom na struju), mada su distance takve da se bez problema može ići i pešice.

Nakon svega viđenog, rekao bih da Laos nije destinacija koja će vas oboriti s nogu, ali je dovoljno privlačna i šarmantna da se – ako ste već u ovom delu sveta i verovatno posećujete mnogo popularniji Tajland ili Vijetnam – zaputite bar na nekoliko dana i do ove zemlje. Nekoliko interesantnih mesta, ukusna i jeftina hrana, kao i svim džepovima pristupačan i udoban smeštaj, srdačni ljudi uz poznati azijski ambijent – sve će to sigurno doprineti da vam poseta Laosu ostane u prijatnoj uspomeni. Baš kao i meni.

Muzej neeksplodiranih mina

U Luang Prabangu treba obavezno posetiti i jedinstveni Muzej neeksplodiranih mina. Rat u obližnjem Vijetnamu preneo se i na Laos i zemlja je bila mnogo puta bombardovana, što nažalost u svetu nije mnogo poznato. Tako je u periodu od 1964–1973. godine na Laos bačeno više od dva miliona tona bombi i prema broju stanovnika to je najveća količina eksploziva po glavi ikada u istoriji. Procena je da oko 80 miliona bombi nisu eksplodirale i nastavile su da predstavljaju opasnost. Kada su vojne operacije okončane trebalo je deminirati ogromne površine gde su bombe pale i ostale kao potencijalna, ali i realna opasnost.

Noćni život

Noću Luang Prabang bude veoma živ, luksuzni restorani su puni posetilaca, a tu je i velika noćna pijaca gde se nudi obilje hrane koja se priprema direktno pred vama što je tako tipično za ovaj deo sveta.

Moćni Mekong

Luang Prabang je mesto s mnoštvom hramova, budističkih pagoda i kao i Vijentijan nalazi se na moćnom Mekongu. Vožnja brodom na reci je nezaobilazni deo posete gradu, kao što je i odlazak do obližnjih vodopada Kuang Si. Brodovi polaze na turu rekom malo pre zalaska sunca i onda je odsjaj zlatno-crvenog neba u vodi prosto nestvaran.

Francuski stil i budistički hramovi

U samom centru Vijentijana ima dosta zgrada građenih u francuskom stilu iz doba kada je Laos, kao i veći deo regiona, bio francuska kolonija. Pored toga ima i dosta budističkih hramova, među kojima su najvažniji i najimpresivniji Vat Si Saket i Pa Tat Luang – čija imena nije lako zapamtiti kao ni ostale komplikovane i nama tako čudne nazive u ovoj zemlji. Budizam je inače vodeća religija u Laosu.

Vodopadi i medvedi

Vodopadi Kuang Si su zaista nesvakidašnji prirodni fenomen: stazama koje su napravljene pored smaragdnozelene vode hoda se dvadesetak minuta da bi se došlo do najvećeg vodopada gde kapljice vode u vazduhu stvaraju utisak vodene magle. Veličanstvena lepota prirode je ovde zaista u punom sjaju, a rani dolazak – pre nego što tamo dođu veće skupine kineskih turista –pravi je doživljaj. Na ulazu u kompleks se nalazi i rezervat s medvedima koji se ovde čuvaju i hrane, pa je i to nezaobilazni deo posete ovom prelepom mestu.