Probijajući se kombijem fruškogorskim putevima stižemo do neobičnog zdanja naizgled klasične, a ustvari moderne konstrukcije, na vinogradarskom brdu u Irigu. Još 2021. opština Irig dozvolila je proširenje gradnje na granici s Nacionalnim parkom „Fruška gora”.

Novinarska ekipa zbunjena je, ipak, da usred starih vinograda, s kaldrmisanog parkinga pravo silazimo niz mermerne stepenice monumentalnog zdanja, prolazeći pored klavira i svečanih stolova sa svilenim stolnjacima, da bi, kad smo se spustili u vinski podrum, stigli do umetničkih dela jednog od naših najvećih slikara Miloša Šobajića, sa čijim slikama i skulpturama smeštenim između moderne betonske vinske buradi je ovo moderno zdanje i otvoreno. Na interesantnoj izložbi galerije čiji prozori, kao izlaz iz podruma s druge strane, gledaju na vinske zasade, prikazano je i poslednje, nedovršeno Šobajićevo delo.

Otvarajući novo zdanje, ministar kulture Nikola Selaković naglasio je da je spoj kulture, turizma i vinogradarstva trasa budućeg razvoja Srbije i njene pozicije na kulturnoj mapi Evrope.

„Biće ovo centar novih kulturnih i gastro zbivanja”, kako su nam rekli domaćini dočekujući nas s novom kupažom likera i penušavca na dolasku posle sat vremena vožnje od Beograda.

„Sinteza klasične i moderne umetnosti, stare i nove vinske i svake druge kulture, ovo zdanje biće izložbeni prostor za sve generacije umetnika, ali i mesto kulturnih događanja poput predstava, predavanja i koncerata”, najavio nam je tvorac novog „arhitektonskog bisera,” kako su ga okarakterisali graditelji, arhitekta Goran Babić.

On je kao primer dobre prakse, objašnjava nam, osmislio ovaj novi turistički kompleks, od vinarije u podrumu, preko galerije, do restorana i okolnih, kako smo sami zapazili, apartmanskih kućica s drvenim krovovima. Na naše pitanje šta se u kućicama nalazi, odgovara da će u njima ovoga leta osvanuti i mini spa-zone.

„Osnovna ideja mog autorskog projekta je kreiranje prostora u kojem se arhitektura, umetnost i priroda susreću u savršenom balansu. Na oko 40 hektara vinograda uzgajaju se sorte koje daju vina snažnog karaktera i koje su naše autentične. Među njima se ovde posebno kao uspešna vrsta izdvajaju grašac i pažljivo komponovane kupaže koje nose pečat jednog od najboljih srpskih enologa Marka Stojakovića”, kaže Babić koji se, iako arhitekta, godinama bavio i vinogradarstvom.

Kako dodaje, Fruška gora treba da bude „prostor susreta ljudi ideja i lepote”.

U okviru kompleksa, po njegovom projektu, okruženi vinskim podrumima, nalaze se mala crkva kao i „galerijski prostor koji briše granice između umetnosti i svakodnevice, pretvarajući svaku posetu u susret sa savremenim stvaralaštvom”, priča o namerama.

„Istraživanja potvrđuju da pejzaži s ponavljajućim prirodnim obrascima, kao što su redovi loze, ne samo da su izvori koncentracije i za mene arhitektu i druge stvaraoce, već deluju smirujuće na nervni sistem – brže nego šuma ili gradski park. Boravak u vinogradima kombinuje prirodu, ritam pejzaža i otvoreni prostor, što direktno snižava nivo kortizola, hormona stresa. Hodanje po vinogradima, blagi nagibi terena i svež vazduh poboljšavaju cirkulaciju, snižavaju krvni pritisak i podstiču laganu, prirodnu fizičku aktivnost, bez pritiska, telo se samo vraća prirodnom ritmu. Zato vinogradi danas nisu samo mesto gde nastaje vino već mesta za istinski odmor. Srbija mora da ima pravi prostor za vinski i kulturni turizam koji može da parira najlepšim evropskim i svetskim vinskim pričama koje su danas u trendu”.

Babić je najavio da s otvaranjem novih galerija počinje i era kulturnog stvaralaštva na Fruškoj gori, čije vino je „nezaobilazni izvor” umetničkog stvaranja. Zazvučalo je kao da najavljuje neobične susrete poput onih u Manovom „Čarobnom bregu”.

Kustos prve od niza ovde planiranih izložbi Saša Janjić najavljuje da će svakog vikenda za ljubitelje umetnosti biti organizovane ture obilaska galerije koje će on voditi. „Prva postavka, dela Miloša Šobajića, upoznaje nas sa stvaralaštvom srpskog umetnika koji je čitavim svojim radom tragao za istinom o čoveku i njegovoj sudbini, stvarajući dela na ivici jave i sna, kako glasi i naziv izložbe koja je otvorena do 25. aprila”.

Nama su najzanimljivije bile betonske, umesto drvenih bačvi, koje okružuju moderne Šobajićeve skulpture:

„Nije reč samo o usklađivanju estetika. Betonska bačva isto ima dobru oksigenu ili kiseoničku propustivost, što znači diše, dok se tanini zadržavaju na njenim zidovima. Vino u njoj, pri tom, ne upija mirise poput onih iz drvenog bureta”, tvrde mladi enolozi koji su nas proveli kroz podrum.

Utisak bi bio kompletno sjajan da nam se kombi nije pokvario pri odlasku, usred jedne fruškogorske padine, kako već u životnom redosledu biva. Autobusa i taksija ovde uveče nema, kažu za sada, ali su nas dobronamerni i veseli povratnici iz vinarije koji su naišli rado usput odvezli do Beograda.

Skulptura noge – izraz energije i strasti

Saša Janjić osvrnuo se na skulpture i umetničke instalacije koje privlače pažnju usred izložbenog prostora u podrumima vina: „Vrhunac Šobajićevog stvaralaštva je skulptura noge, koja izlazi iz dvodimenzionalnog platna i govori o pokretu, o energiji i strasti, o onome što razlikuje realno od onoga što je umetnik zamislio”.