Sunce nije glavni krivac za rak kože
Mit o suncu kao glavnom uzročniku raka kože zaslužuje reviziju. Decenijama je javnost učena da sunčevi zraci izazivaju rak kože i da je zaštita kremama sa SPF faktorima jedini način da se smanji rizik. Savremena nutritivna i onkološka istraživanja, međutim, ukazuju na to da je stvarni faktor rizika daleko složeniji i možda se krije u našoj hrani.
Istraživanja koja su povezivala ultraljubičasto (UV) zračenje sa melanomom i drugim oblicima karcinoma kože često su bila posmatračke studije, u kojima je bilo teško kontrolisati sve faktore.
Kritičke analize velikih epidemioloških podataka, s druge strane, pokazuju da učestalost karcinoma kože nije dosledno veća u regionima sa intenzivnijim sunčevim zračenjem, dok u određenim evropskim zemljama sa umerenim brojem sunčanih dana nastavlja da raste.
Istraživanja iz oblasti nutritivne onkologije su ponudila drugačiju perspektivu: ishrana, posebno visok unos industrijskih semenskih ulja i zasićenih omega-6 masnih kiselina, može dramatično da poveća rizik od razvoja karcinoma kože. Ulja od semenki, kao što su suncokretovo, kukuruzno ili sojino ulje, sadrže velike količine polinezasićenih masnih omega-6 kiselina, koje u telu mogu da indukuju hroničnu sistemsku upalu i oksidativni stres, što su dva poznata faktora u kancerogenezi.
Molekularni mehanizmi
Na ćelijskom nivou, višak omega-6 masnih kiselina dovodi do povećanja proizvodnje prostaglandina E2 (PGE2), molekula koji promoviše rast tumorskih ćelija, inhibira apoptozu (prirodnu smrt oštećenih ćelija) i stimuliše angiogenezu, proces razvoja krvnih sudova koji tumorima omogućava rast. Istovremeno, prevelika količina ovih masnoća ometa normalan antioksidativni balans, što doprinosi oštećenju DNK u epidermalnim ćelijama.
U poređenju s tim, umereno izlaganje suncu je čak korisno: ultraljubičasti B spektar (UVB) podstiče sintezu vitamina D u koži, koji ima snažna antikancerogena svojstva i reguliše rast ćelija.
Nedavne studije pokazuju da ljudi sa adekvatnim nivoima vitamina D imaju nižu učestalost određenih oblika raka kože, što ukazuje na to da je strah od sunca možda preuveličan.
Ishrana i melanom
Studija objavljena u Journal of the National Cancer Institute pokazuje da učestalost melanoma korelira sa visokim unosom omega-6 masnih kiselina i rafinisanih semenskih ulja, dok unos omega-3 masnih kiselina iz ribe i oraha ima zaštitni efekat.
Francuska i Nemačka, zemlje sa sličnim sunčanim uslovima, imaju različite stope karcinoma kože, što se delimično objašnjava dijetetskim navikama: francuska kuhinja više koristi maslinovo ulje i omega-3 bogatu ribu, dok nemačka ishrana sadrži više industrijskih ulja od semenki.
Pregled studija u objavljen u časopisu Nutrients pokazuje da umerena UVB ekspozicija dovodi do dovoljnog sintetisanja vitamina D i smanjenog rizika od razvoja tumora u koži.
Kako se zaštititi
Ne bojte se umerenog sunca – ono može biti zdravo za kožu i imuni sistem, ističu stručnjaci.
Ključ je u ishrani: ograničite unos prerađenih semenskih ulja i zasićenih omega-6 masnih kiselina.
Uključite prirodne izvore omega-3 masnih kiselina (masna riba, orasi, čia seme) i antioksidanse (plodovi crvenog, ljubičastog i narandžastog povrća).
Uzimajte vitamin D, bilo kroz umereno sunčanje ili suplemente ako je potrebno.
