Pčelinja brada na licu Stiva Bekšala
Ovaj avanturista skreće fokus sa svetskih predatora na lokalne oprašivače u novoj dvodelnoj seriji „Tajni život pčela”
Nakon što smo proteklog vikenda od Bertija Gregorija u serijalu „Tajne pčela” na Nacionalnoj geografiji vajld mnogo toga saznali o ovim važnim insektima, vreme je za novu dozu priča o pčelama ali koje će nam predstaviti avanturista Stiv Bekšal u dvodelnom dokumentarnom specijalu „Tajni život pčela” (večeras u 19.00 na Vijasat nejčeru).
Stiv Bekšal se suočavao sa velikim belim ajkulama, nadmudrivao kraljevske kobre i izdržao agoniju uboda metka mrava. Ipak, njegov najnoviji izazov mogao bi da vas iznenadi više od svega prethodnog u njegovoj karijeri. Sada želi da po prvi put postane pčelar i da uvede svoju ženu, dvostruku olimpijsku šampionku u veslanju Helen Glover, i njihovu decu u skriveni svet britanskih pčela u kome su ulozi veliki.
U novoj značajnoj seriji o divljim životinjama ovaj avanturista skreće fokus sa svetskih predatora na lokalne oprašivače, otkrivajući da su ovi sićušni insekti podjednako izuzetni i jednako važni kao i giganti divljine.
Testiranje hrabrosti
Bekšal više od dve decenije istražuje najnegostoljubivije krajeve planete. Sada ostaje bliže kući kako bi otkrio „skrivenu populaciju” od oko 270 vrsta pčela koje žive u Ujedinjenom Kraljevstvu – od harizmatičnih bumbara do sićušnih samotnjačkih pčela koje se gnezde u gradskim zidovima.
Serija je snimljena kao vrhunski, dvodelni prirodnjački događaj i spaja avanturu punu adrenalina sa intimnim uvidima iz nauke o ponašanju životinja. Posmatrajući britanski pejzaž očima istraživača, Bekšal otkriva granicu divljine jednako bogatu i dramatičnu kao bilo koja prašuma ili koralni greben.
Čak i za čoveka poznatog po tome da se izlaže riziku, ova serija pronalazi nove načine da testira Bekšalovu hrabrost. U jednoj od najupečatljivijih scena, on učestvuje u stvaranju pune „pčelinje brade”, mirno dopuštajući hiljadama pčela da se grupišu preko njegovog lica i vrata. To je vizuelno nezaboravan trenutak osmišljen da razbije mit da su pčele samo nešto što treba da oterate ili izbegavate.
Filmovi takođe prate strmu krivu učenja u „Bekšalovoj Bitopiji”. Stivova kućna košnica ubrzo zapada u probleme kada matica ugine, pa uz pomoć pčelarke Loren Kols kreće u potragu visokog rizika za novom maticom, otkrivajući koliko su ove zajednice zapravo krhke.
„Učenje pčelarstva možda je najzdraviji i najlepši poduhvat u koji sam se ikada upustio. Jedva čekam da svoju porodicu uronim u čudesni svet pčela i povežem ih sa izazovima sa kojima se one suočavaju u savremenom svetu”, kazao je Bekšal tokom promocije serije.
Kraljevska imanja i gradski krovovi
Dvodelni specijal se ne zadržava samo u Bekšalovoj bašti. Stiv posećuje kraljevsko imanje kralja Čarlsa Trećeg u Hajgrouvu kako bi video kako se tradicionalni pejzaži prilagođavaju oprašivačima. Sa kraljevskih travnjaka priča se zatim seli na urbani horizont, gde upoznajemo pčele koje srećno žive na krovovima hotela i na prometnim transportnim čvorištima, pokazujući da su balkoni i železnički koloseci važna utočišta za savremene pčele.
Ova spektakularna serija ipak je zasnovana na preciznoj nauci. Snimatelj divljih životinja Martin Dorn pretvara svoju baštu u minijaturni filmski studio, koristeći specijalne objektive kako bi zabeležio rituale udvaranja i gradnju gnezda koji se odvijaju prebrzo za ljudsko oko.
Serija takođe postavlja goruće pitanje – kako bi izgledao svet bez pčela. Ton ipak ostaje optimističan, naglašavajući da, ukoliko razumemo šta je pčelama potrebno, i dalje možemo da izgradimo budućnost koja im odgovara.
Ovo je Bekšalov najličniji projekat. Gledanje njegove male dece kako mirno posmatraju košnicu ili sade cveće koje privlači pčele svodi globalnu krizu očuvanja prirode na ljudsku meru.
