Karađorđeva zvezda za Valjevku

Osmočlanu porodicu Gavrilović iz sela Beomužević kod Valjeva zatekle su u minuloj godini velike nevolje: gradonosni oblaci uništili su im letinu, kuća je izgorela u požaru, a domaćin kuće Milomir teško se razboleo.

Ubrzo se u kuću Gavrilovića uselila i radost. Uspeli su da obnove izgorelu kuću, nabave novi nameštaj i pokućstvo. U međuvremenu, stigao je i novi član porodice, devojčica Dunja, a ovih dana Ljiljana se okitila i visokim priznanjem ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena kojim ju je odlikovao Aleksandar Vučić, predsednik Republike povodom Dana državnosti Srbije, a za, kako je u obrazloženju navedeno za životnu hrabrost i upornost.

„U početku, kada mi je stigao poziv da prisustvujem svečanosti dodele priznanja nisam mogla da verujem. Mislila sam da se radi o nekoj drugoj osobi, da je poziv zalutao. Ipak, prihvatila sam da odem na svečanost. Bila sam zbunjena, ali i radosna do suza, kada su me pozvali da primim odličje. To se ne može rečima opisati, to se mora doživeti”, rekla je za „Magazin” Ljiljana.

Čuvši za vest šta se ovoj vrednoj porodici dogodilo, diplomirani inženjer Snežana Birčanin, zaposlena u preduzeću „ Agrorazvoj” koje se bavi unapređenjem poljoprivredne proizvodnje na teritoriji grada Valjeva, odlučila je da putem društvenih mreža uputi poziv na solidarnost za pomoć porodici Gavrilović u obnovi izgorelih objekata:

„Velimir se na početku dvoumio da li da prihvati poziv za pomoć. Rekao je da ga je to sramota. Na naše navaljivanje prihvatio je predlog. Za kratko vreme pomoć je počela da pristiže s mnogih strana: iz Novog Sada, Pančeva, Beograda, Valjeva, Novog Pazara i drugih mesta iz Srbije i okruženja. Tako smo prikupili novac za obnovu kuće i nabavku pokućstva. Oni koji nisu mogli finansijski da pomognu došli su da lično učestvuju u obnovi izgorele kuće. Nije izostala ni pomoć mesne pravoslavne crkve koja se za to vreme brinula za ishranu porodice, dok su komšije donosile hranu za stoku”, priča nam Snežana.

Prilikom posete domaćinstvu Gavrilovića, ministar poljoprivrede prof. dr Dragan Glamočić prvi je za ovnovu izgorele kuće dao lični prilog i predložio je za državno priznanje.

Tokom posete domaćinstvu Gavrilović Ljiljanu smo pitali kako uspeva da uskladi sve obaveze: „Ustajem svako jutro u pet časova. Pripremim deci doručak i spremim ih za školu. Onda odlazim u štalu da s Velimirom namirim stoku, pa se vraćam u kuću da doručkujemo. On odlazi na njivu, a ja u baštu u kojoj proizvodimo sve što je potrebno našem domaćinstvu”.

Ljiljaninog supruga zatičemo u dvorištu gde se priprema za odlazak na njivu. Na naše pitanje kako je doživeo priznanje supruzi odgovara:

„Naučili smo da u braku delimo teške i lepe trenutke. Naravno da sam se obradovao što je Ljiljana odlikovana. Takvih žena širom Srbije koje se brinu o porodici i proizvode na imanju ima još mnogo. Dobro je da se neko setio i žene na selu. Mislim da bi slična priznanja trebalo dodeljivati i mladim ljudima koji ostaju da rade na dedovini”.

Vredna porodica Gavrilović obrađuje svojih deset hektara, a još šest hektara uzima u zakup. Na njima proizvodi hranu za stoku i žitarice. Od dvadesetak mlečnih krava dnevno isporučuju i do 300 litara mleka.

„Dalji razvoj našeg domaćinstva vidimo u bavljenju ovčarstvom. To nam se više isplati, a i lakše je, pa ćemo zapat ovaca upetostručiti. U tome nam pomaže grad Valjevo svojim dotacijama za poljoprivredu. O tome kako ćemo razvijati domaćinstvo zavisi i kako će se deca opredeljivati. Najstariji sin Đorđe već se opredelio da na jesen upiše Poljoprivrednu školu u Valjevu, mlađi Ognjen se najviše brine o sestrama, a Jovana se već izveštila u pravljenju kolača.

Velimir nam kaže da mu u skupljanju letine često pomažu komšije i rodbina. Sinu Đorđu koji već upravlja traktorom otac je obećao da će kupiti uskoro novi i bolji.