Карађорђева звезда за Ваљевку

Осмочлану породицу Гавриловић из села Беомужевић код Ваљева затекле су у минулој години велике невоље: градоносни облаци уништили су им летину, кућа је изгорела у пожару, а домаћин куће Миломир тешко се разболео.

Убрзо се у кућу Гавриловића уселила и радост. Успели су да обнове изгорелу кућу, набаве нови намештај и покућство. У међувремену, стигао је и нови члан породице, девојчица Дуња, а ових дана Љиљана се окитила и високим признањем орденом Карађорђеве звезде другог степена којим ју је одликовао Александар Вучић, председник Републике поводом Дана државности Србије, а за, како је у образложењу наведено за животну храброст и упорност.

„У почетку, када ми је стигао позив да присуствујем свечаности доделе признања нисам могла да верујем. Мислила сам да се ради о некој другој особи, да је позив залутао. Ипак, прихватила сам да одем на свечаност. Била сам збуњена, али и радосна до суза, када су ме позвали да примим одличје. То се не може речима описати, то се мора доживети”, рекла је за „Магазин” Љиљана.

Чувши за вест шта се овој вредној породици догодило, дипломирани инжењер Снежана Бирчанин, запослена у предузећу „ Агроразвој” које се бави унапређењем пољопривредне производње на територији града Ваљева, одлучила је да путем друштвених мрежа упути позив на солидарност за помоћ породици Гавриловић у обнови изгорелих објеката:

„Велимир се на почетку двоумио да ли да прихвати позив за помоћ. Рекао је да га је то срамота. На наше наваљивање прихватио је предлог. За кратко време помоћ је почела да пристиже с многих страна: из Новог Сада, Панчева, Београда, Ваљева, Новог Пазара и других места из Србије и окружења. Тако смо прикупили новац за обнову куће и набавку покућства. Они који нису могли финансијски да помогну дошли су да лично учествују у обнови изгореле куће. Није изостала ни помоћ месне православне цркве која се за то време бринула за исхрану породице, док су комшије доносиле храну за стоку”, прича нам Снежана.

Приликом посете домаћинству Гавриловића, министар пољопривреде проф. др Драган Гламочић први је за овнову изгореле куће дао лични прилог и предложио је за државно признање.

Током посете домаћинству Гавриловић Љиљану смо питали како успева да усклади све обавезе: „Устајем свако јутро у пет часова. Припремим деци доручак и спремим их за школу. Онда одлазим у шталу да с Велимиром намирим стоку, па се враћам у кућу да доручкујемо. Он одлази на њиву, а ја у башту у којој производимо све што је потребно нашем домаћинству”.

Љиљаниног супруга затичемо у дворишту где се припрема за одлазак на њиву. На наше питање како је доживео признање супрузи одговара:

„Научили смо да у браку делимо тешке и лепе тренутке. Наравно да сам се обрадовао што је Љиљана одликована. Таквих жена широм Србије које се брину о породици и производе на имању има још много. Добро је да се неко сетио и жене на селу. Мислим да би слична признања требало додељивати и младим људима који остају да раде на дедовини”.

Вредна породица Гавриловић обрађује својих десет хектара, а још шест хектара узима у закуп. На њима производи храну за стоку и житарице. Од двадесетак млечних крава дневно испоручују и до 300 литара млека.

„Даљи развој нашег домаћинства видимо у бављењу овчарством. То нам се више исплати, а и лакше је, па ћемо запат оваца упетостручити. У томе нам помаже град Ваљево својим дотацијама за пољопривреду. О томе како ћемо развијати домаћинство зависи и како ће се деца опредељивати. Најстарији син Ђорђе већ се определио да на јесен упише Пољопривредну школу у Ваљеву, млађи Огњен се највише брине о сестрама, а Јована се већ извештила у прављењу колача.

Велимир нам каже да му у скупљању летине често помажу комшије и родбина. Сину Ђорђу који већ управља трактором отац је обећао да ће купити ускоро нови и бољи.