Nije stvar u godinama, već u kablovima
Postoji posebna veza između nekoga ko je koristio gramofon (bumeri) i nekoga ko je snimao omiljene pesme sa radija na kasetu da bi ih ponovo preslušavao (generacija iks). Za milenijalce i generaciju zed, muzika i filmovi su „vazduh”
Generacija iks, milenijalci i zumeri često se stavljaju u isti koš „modernih generacija”. Ipak, istina je da generacija iks deli mnogo dublju nit sa bumerima. Ta nit se zove analogni život.
Na ovaj tekst me je inspirisala drugarica (inače gen. iks) koja je urednica jednog štampanog medija i koja mi se požalila na ton komunikacije i nerazumevanje sa pripadnicom gen. zed koja je želela da povremeno objavljuje tekstove u pomenutom mediju. Očekivanja „zumerke” su malo iznenadila urednicu i „saradnja” je stavljena na pauzu. Brzina kojom zumeri očekuju uspeh, lakoća kojom menjaju karijeru, generaciji iks s jedne strane je neshvatljiva, a s druge strane fascinantna.
Detinjstvo izvan mreže
Bumeri, ali i gen. iks, rasli su u svetu gde si nedostupan čim izađeš iz kuće. U svetu fiksnih telefona, faks mašina, ali bez mobilnih uređaja i bez dži-pi-es-a. Ako si hteo da se vidiš sa nekim, morao si da se pojaviš na dogovorenom mestu u dogovoreno vreme. Pisala su se i pisma (jedna divna praksa). Čitale su se mape i pamtile putanje. Ta vrsta samostalnosti i snalažljivosti u fizičkom svetu je bila zajednička bumerima i generaciji iks. Milenijalci i generacija zed odrastali su (manje-više) sa stalnom opcijom digitalne povezanosti, sa stalnom opcijom da je pomoć blizu, a snalažljivost znači da postavite pravo pitanje veštačkoj inteligenciji.
Strpljenje kao vrlina (ili nužda)
Bumeri i gen. iks čekali su od nedelje do nedelje na novu epizodu crtanih filmova, serija, čekali su sate da razviju fotografije i godine da nastavak „Indijane Džonsa” ili „Povratka u budućnost” stigne na bioskopska platna. Milenijalci su prva generacija odrasla uz internet, dok je za zumere od malih nogu sve skoro bilo dostupno „on-demand”. Ova razlika u brzom ispunjenju potreba i želja stvara potpuno drugačiji mentalni sklop i nivo strpljenja u radu i životu.
Fizički mediji i Cloud
Postoji posebna veza između nekoga ko je koristio gramofon (bumeri) i nekoga ko je snimao omiljene pesme sa radija na kasetu da bi ih ponovo preslušavao (gen. iks). Obe generacije razumeju fizičku vrednost informacija. Zato kod gen. iks češće srećemo zaljubljenike u gramofone i ploče nego kod ove druge dve generacije.
Za milenijalce i gen. zed, muzika i filmovi su „vazduh” – nešto što je uvek tu, bez težine i bez vlasništva nad fizičkim objektom.
Interaktivni i posmatrački sistem građanske svesti
Zumeri i milenijalci veruju da njihov klik ima uticaj. I da menja narativ. Generacija iks je oblikovana iks-faktorskim skepticizmom, cinizmom i uverenjem da je promena skoro pa nemoguća, a da je individualni uticaj minimalan. Zumeri su navikli da su im informacije, autoriteti i globalni događaji udaljeni na samo jedan „scroll”. Zbog toga očekuju da institucije sistema budu odgovorne i transparentne.
Demokratiju vide kao ravnu platformu gde je uticaj važniji od funkcije, a participacija se podrazumeva pa makar i samo digitalno: na mrežama svako može da komentariše, deli i utiče na trendove (otuda i kultura otkazivanja – cancel culture, ali i tzv. viralni aktivizam). Ipak, stvarnost nam pokazuje da taj osećaj moći zumeri žele da prenesu i u stvarni svet, gde je demokratija proces u kom oni imaju direktan glas ovde i sada. Otuda ne iznenađuju ideje i zahtevi o direktnoj demokratiji, kao i skepticizam spram tradicionalnih političkih modela.
I da se vratim na dilemu o komunikaciji između generacija sa početka: gen. iks, iako koristi tehnologiju mnogo više od bumera, i dalje je u većem nerazumevanju sa milenijalcima i zumerima nego sa bumerima. „Operativni sistem” gen. iks je ipak konfigurisan u analognom svetu. To ih čini čuvarima nekih veština i pogleda na svet koje bumeri cene i vrednuju, dok su milenijalcima i zumerima često potpuna apstrakcija.
Otvoreno je pitanje kako kod njih razvijati veštine strpljenja, empatiju, kako vežbati samodisciplinu i karakter koji ne odustaje, već pokušava. U realnom životu nije sve dostupno na klik (mada mnogo toga jeste). Treba imati u vidu da za par godina na tržište rada pristiže i generacija alfa, koja će biti poseban izazov jer raste uz veštačku inteligenciju. Rođeni 2025. su i prvi pripadnici generacije beta.
