Priča o mastici
Hios je grčko ostrvo poznato po jednoj specifičnoj vrsti drveta mastike od koje se pravi najčuvenija grčka rakija, a koje endemski raste samo na ovom mestu. Poznato je i kao rodno mesto kompozitora Mikisa Teodorakisa – autora „Grka Zorbe”, supruge Aristotela Onazisa, a na ostrvu je u davna vremena živeo i antički pesnik Homer.
Petim najvećim ostrvom Grčke, koje se nalazi u neposrednoj blizini turskog kopna, osim Grčke, tokom prethodnih vekova vladali su Vizantinci, Đenovljani i Osmanlije. Tokom putovanja Hiosom, uživali smo u prelepim, utvrđenim selima mastike, ostrvskim plažama, fantastičnoj hrani, i vizantijskim manastirima, koji se danas nalaze na listi Uneskove svetske baštine.
Gram mastike košta kao gram zlata
Iako se drveće mastike može naći širom Mediterana, zbog jedinstvene kombinacije vulkanskog zemljišta, suve mikroklime i generacija pažljivog kultivisanja, specifična sorta koja proizvodi jestivu smolu uspeva samo ovde, i više nigde na svetu. Obim proizvodnje mastike je mali i može da se vidi jedino na jugu Hiosa u čuvenim „selima mastike”, na grčkom: Mastihohorija. Unesko je tradicionalni uzgoj mastike na Hiosu uvrstio 2014. na listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva.
Jedno stablo mastike, godišnje može da iznedri samo oko 250 grama smole, zbog čega je cena jednog grama mastike, jednaka ceni gramu zlata. Osim čuvenog likera, od smole mastike pravi se veoma ukusan sladoled, kolači i bombone, i stavlja se u pecivo.
Počev od 13. veka, mastika više nije bila obična poljoprivredna kultura, već je postala deo vizantijskog monopola. U „Zlatnoj buli” iz 1304. godine, opisano je na koji način je carstvo strogo kontrolisalo uzgoj ove smole, tretirajući je kao resurs sličan soli ili zlatu. U 14. veku, pod vladavinom Đenovljana, porodica Zakarija napravila je korak napred u uzgoju i raspodeli mastike – seljani su postali čuvari i korisnici plantaža s pravima na delove žetve, čime je osigurana ravnoteža između carske moći i lokalnog upravljanja.
Zaštita od pirata
U to vreme, sela su utvrđena radi zaštite žetve mastike od pljačkaša i pirata. Udruženje proizvođača smole mastike s Hiosa, danas čine članovi 24 zadruge iz 24 sela mastike, koji upravljaju proizvodnjom mastike na ostrvu. Tokom obilaska Hiosa, posetili smo i destileriju mastike u kojoj se pravi čuveni liker, i videli proces proizvodnje ovog jedinstvenog pića.
Osim Pirgija, na jugu Hiosa posetili smo i „sela mastike” Mesta i Olimpi, tipična srednjovekovna, utvrđena mesta koja najviše podsećaju na stari grad Rodos. Zbijene, kamene kuće i mnogobrojni prolazi ispod njih, nekada davno podignuti su radi odbrane od pirata i različitih osvajača, a danas su ukrašeni bokorima raznovrsnog cveća.
Šare izvučene lenjirom
Najčuvenija i najlepša sela Mastihohorije su Pirgi, Mesta i Olimpi. Pirgi je čuven po belim kućama koje su dekorisane crnim i sivkastim geometrijskim šarama u tehnici koju nazivaju hista ili zista. Na fasadu kuće nanosi se sloj tankog, vulkanskog peska, a zatim sloj krečnog maltera. Dok je beli malter još svež, u njega se graviraju različite šare uz korištenje lenjira i drugih alata. Primena ove tehnike prvi put se pojavila za vreme vladavine Đenovljana.
Muzej čuvene grčke rakije
U blizini sela Pirgi, na vrhu brda, među stablima mastike podignut je Muzej mastike, u kojem je detaljno objašnjen istorijat mastike na ostrvu – kako se biljka sadi, kako se o njoj brine i kako se smola mastike skuplja i prerađuje. Ispred muzejskog zdanja ušli smo u voćnjak mastike i videli kako izgleda drveće ove endemske mediteranske vrste, ali i ostatke na kori od poslednje „žetve” jestive smole.
Kristofor Kolumbo, nekad žitelj Pirgija
Najčuveniji stanovnik Pirgija je Đenovljanin Kristofor Kolumbo, koji je u selu živeo u vreme kada su Hiosom i vladali Đenovljani (14–15. veka). Na ostrvo je stigao krajem 14. veka, u potrazi za posadom za svoj planetarno čuveni pomorski poduhvat. Iz veza s lokalnim ženama, Kolumbo je navodno dobio nekoliko dece, a meštani tvrde da i danas na Hiosu postoje ljudi čije je prezime Kolumbus, i koji su potomci čuvenog moreplovca. Nekadašnja Kolumbova kuća nalazi se u centru mesta, a iznad kapije i danas stoji porodični grb.
