Bilja Krstić: Moramo da nađemo vreme za one koje volimo da ne bismo žalili kasnije

Gošća novog podkasta „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar” biće Bilja Krstić, muzička umetnica, koja je svojim glasom spojila tradiciju i modernost, prošlost i sadašnjost, Balkan i svet. Ona je tokom karijere duge pet decenija ostala dosledna emociji, autentičnosti i dubokom poštovanju prema muzičkom nasleđu. Od svojih početaka u grupama „Suncokreti” i „Rani mraz”, pa sve do osnivanja ansambla „Bistrik”, naša gošća je gradila jedinstven muzički put, vraćajući tradicionalne pesme u fokus savremene publike i dajući im novi život na domaćoj i svetskoj sceni. U podkastu je govorila o susretima sa tradicijom i muzici, o tome kako se čuva kulturno nasleđe, ali i o ličnim trenucima koje pamti, izazovima sa kojima se susretala, radostima u životu...

– Mnogo je važno biti u pokretu. Kad god se pomene zdravlje, svi govore „krećite se ljudi”. Neko ko može da trči, neka trči. Ja sam napunila 70 godina, evo „uzela” sam, kako se kaže, 71. Zaista se mnogo radujem da mi dan bude ispunjen. Deca me zovu Brzi Gonzales. Tri puta nedeljno idem u teretanu i to mi je divno, jer ustanem ujutru u šest, istuširam se, sredim sve i onda pešačim oko 22 minuta do teretane. Radim vežbe sa trenerom i to neke koje su baš prilagođene mojim godinama – rekla je Krstićeva.

U podkastu je bilo reči i o njenoj unuci Noi, koju smatra životnom snagom.

– Njen osmeh pomera stene. On je veliki borac, kao i njena mama. Mi smo uspeli samo tom nesebičnom ljubavlju da dođemo do ovog trenutka da Noa ima 13 godina, da proslavimo njen rođendan i rad sa njom. Veliki je to rad, ali to je sve zahvaljujući njenoj mami Milici.

Njen osmeh, njen pogled i ta njena ručica, mnogo govore. Noa je dete sa posebnim potrebama, dete sa invaliditetom, a zapravo ona negde krši sve te granice što se tiče medicine, dakle prkosi medicini… Jer, ona je „probila” sve ono što je bilo nemoguće. Mi smo uspeli sa njom da postignemo ono što je bilo najviše moguće - to je velika pobeda – objasnila je gošća našeg podkasta

Za nju je sreća širok pojam, ali da misli da je najvažnije ono što je njena mama govorila - slušaj svoje srce i samo napred…

– Takođe verujem u ono „Polako, sve ćeš stići, nemoj da se sekiraš”. Uvek negde žurimo i zato negde usput, možda, propustimo neke stvari i tu neku sreću koja nas čeka negde… A dovoljno je u nekim malim stvarima da je pronađete. Meni su dovoljne moje Milica, Lenka i Noa, moja Gorica, moja sestra. Sasvim su mi dovoljne da mi izmame osmeh i kad mi je teško… Vodim se i onim što je moja majka rekla: „Tiha voda breg roni” – naglasila je Krstićeva.

Govorila je i o teškim trenucima u životu, kada su joj preminule dve sestre.

– Imala sam tri sestre. Prvo mi je umrla mlađa sestra, Vera. Taj trenutak mi je bio možda najteži u životu, jer niko nije očekivao da će treća sestra po redu umreti. Bila sam veoma vezana za nju. Mira je bila najstarija sestra a i taj stub je otišao. I sada smo samo Ivanka i ja tu. Sada često odlazim da obiđem familiju, mnogo češće nego ranije. Dođe čovek u te neke godine i kaže sebi: „Ne mogu da verujem da nisam mogla češće da odlazim kući da nisam mogla češće da budem sa njima”. Mi smo se družili i čuli non-stop. Ali drugo je to kada ti ipak vreme provodiš sa njima, a ne da dođeš na sat vremena, u prolazu, kada idem na put sa „Bistrikom”. Nekako sam retko imala vremena da budem nedelju dana u Nišu, da budem sa svima njima, nego to bude dan, dva i onda trčim zbog moje dece, mojih obaveza i tako dalje. U mojim godinama onda shvatiš koliko je važno da budeš sa onima koje mnogo voliš i da nađeš vremena. Moramo da imamo vremena za sve one koje volimo i poštujemo, da ne bismo žalili kasnije – kaže Krstićeva.