Zavođenje, izdaja i boemski barok
Priču o poreklu najozloglašenijih antiheroja književnosti Kamil i Paskala Valmona gledaćemo utorkom u 21.00
Za neke zavođenje je oružje, a Pariz je bojno polje. Ali kako će gledaoci večeras otkriti, Francuska iz 18. veka deluje iznenađujuće poznato. Na kablovskom kanalu Epik drama utorkom u 21.00 pratićemo skandalozni svet serije „Opasne veze”.
Osam epizoda uvode gledaoce u ozloglašeni roman Pjera Šoderloa de Lakloa iz 1782. i pretvara najpoznatije znamenitosti Češke Republike u dekadentni, predrevolucionarni Pariz prepun aristokratskih intriga i nemilosrdnih ambicija.
Serija okuplja glumačku ekipu koja spaja britansku pozorišnu aristokratiju sa izuzetnim novim talentima. Tu su: Alis Englert, Lesli Menvil, Paloma Fejt, Majkl Mekelaton i Tom Vlašiha.
Poreklo toksičnosti
Radnja je smeštena u 1783. godinu, a serija otkriva priču o poreklu najozloglašenijih antiheroja književnosti: Kamil (Alis Englert) i Paskala Valmona (Nikolas Denton). Ne upoznajemo ih kao uglađene manipulatore iz romana, već kao mlade, strastvene ljubavnike koje je elita odbacila i koji očajnički pokušavaju da se vrate u visoko društvo.
„Želela sam da istražim kako su ove dve osobe, Mertej i Valmon, postale toliko toksična”, kaže izvršna producentkinja Harijet Vorner. Želela je okruženje u kome ta toksičnost nastaje kao odbrana od sveta kroz koji pokušavaju da se probiju. „Odlazak u period ‘pre romana’ delovao je kao nešto što još nismo videli sa ovim materijalom”, kazala je Vornerova tokom promocije serije iz 2021.
Vođeni opsedajućom mantrom „Ovo nije ljubav... ovo je rat”, ovaj par pretvara u oružje jedinu moć koja im je preostala: zavođenje. Dok se kreću kroz opasan svet spletkarskih plemića i eksplicitnih pisama, moraju da odluče da li su spremni da unište jedno drugo kako bi ponovo zauzeli mesto među elitom.
Češka sija kao Francuska
Iako je radnja smeštena u srce Francuske, produkcija je svoju dušu pronašla u Češkoj Republici. Serija je snimana tokom 120 dana, od aprila do septembra 2021. godine, i predstavlja veličanstveni prikaz arhitektonskog blaga ovog regiona.
Produkcija je koristila veliki broj čeških dvoraca i zamkova, pretvarajući njihove pozlaćene salone u sedišta francuske moći. Veličanstveni dvorac Opočno i barokni sjaj Ploskovice i Libohovice poslužili su kao kulisa za raskošne balove. Prostrani vrtovi zamaka Dolnji Berkovice, Kačina i Roudnjice na Labi predstavljala su privatna imanja zavađenih aristokratskih porodica.
Sam Prag je poslužio kao pulsirajuće srce produkcije. Pored prostranih setova u studiju Barandov, snimanje je poznato i po scenama u Praškoj državnoj operi – mestu na kojem je nekada nastupao i sam Mocart.
„Zbog ograničenja izazvanih koronom, imali smo Prašku državnu operu na raspolaganju samo u kratkom vremenskom periodu. Morali smo da snimimo veliku scenu sa kraja sezone u isto vreme kada i onu sa samog početka. Bilo je fenomenalno što smo mogli da koristimo tako izuzetnu lokaciju”, prisetila se Vornerova.
