Pla­nin­ski vrh za ge­ne­ra­la Put­ni­ka

Ka­na­da je 1918. go­di­ne ura­di­la ne­što je­din­stve­no u sve­tu. Pla­nin­ski vrh u Na­ci­o­nal­nom par­ku „Ka­na­na­skis”, u po­kra­ji­ni Al­ber­ta, ko­ji se uz­di­že iz­nad je­ze­ra Uper, na­zva­la je po srp­skom voj­sko­vo­đi Ra­do­mi­ru Put­ni­ku. Na­čel­ni­ku Šta­ba vr­hov­ne ko­man­de srp­ske voj­ske u Pr­vom svet­skom ra­tu pri­pao je vrh vi­sok 2.940 me­ta­ra, či­me je ta, Sr­bi­ji da­le­ka ze­mlja, oda­la po­čast pro­sla­vlje­nom ge­ne­ra­lu ko­ji je vo­dio srp­sku voj­sku kroz naj­te­že tre­nut­ke i po­vla­če­nje pre­ko Al­ba­ni­je.   

Od­lu­ka da se je­dan od vr­ho­va ven­ca ka­nad­skih Ste­no­vi­tih pla­ni­na na­zo­ve po srp­skom voj­sko­vo­đi ni­je bi­la slu­čaj­nost, već deo ši­reg i or­ga­ni­zo­va­nog pro­jek­ta ka­nad­ske vla­de od­mah po okon­ča­nju Ve­li­kog ra­ta. Že­le­ći da traj­no obe­le­ži sa­ve­znič­ku po­be­du i oda po­čast li­de­ri­ma dr­ža­va ko­je su pod­ne­le naj­ve­će žr­tve, Od­bor za ge­o­graf­ska ime­na Ka­na­de naj­pre je do­neo od­lu­ku da se gru­pi vr­ho­va u pro­vin­ci­ji Al­ber­ta do­de­li ime „Gru­pa fran­cu­skih voj­nih ko­man­da­na­ta”, ali je ubr­zo ta li­sta bu­de pro­ši­re­na i na dru­ge is­tak­nu­te sa­ve­zni­ke.

Ka­nad­ska jav­nost već je bi­la ve­o­ma do­bro in­for­mi­sa­na o stra­da­nji­ma Sr­bi­je, pre sve­ga iz na­pi­sa u no­vi­na­ma po­put „The Glo­be and Mail”. Da­le­ko se ču­lo o po­be­da­ma srp­ske voj­ske i Put­ni­ko­vom ko­man­do­va­nju na Ce­ru i Ko­lu­ba­ri, pr­vim sa­ve­znič­kim po­be­da­ma u ra­tu, a voj­vo­da bio lič­nost ko­joj se di­vio ta­da­šnji voj­ni svet.

Sa­zna­lo se i da je Put­nik vo­dio voj­sku dok je bio te­ško bo­le­stan (bo­lo­vao je od em­fi­ze­ma plu­ća), što je u Ka­na­di do­ži­vlje­no kao vr­hun­ski pri­mer po­sve­će­no­sti du­žno­sti, a nje­go­va ulo­ga u or­ga­ni­za­ci­ji po­vla­če­nja pre­ko Al­ba­ni­je sma­tra­na je jed­nim od naj­te­žih voj­nih pod­vi­ga u isto­ri­ji ra­to­va­nja. Ta­ko je Zva­nič­nim uka­zom 1918. ime­no­va­nje za­ve­de­no u ka­nad­ski re­gi­star, a srp­ski voj­vo­da se na­šao po­red fran­cu­skog mar­ša­la Jo­frua, bri­tan­skog ge­ne­ra­la Bajn­ga i ita­li­jan­skog ge­ne­ra­la Ka­dor­na.

I du­go je go­di­na pla­ni­na Put­nik bi­la sa­mo ime na ge­o­graf­skoj kar­ti, dok srp­ska za­jed­ni­ca u Ka­na­di, uz po­moć lo­kal­nih vla­sti, ni­je pred­u­ze­la ko­ra­ke da to ime po­sta­ne vi­dlji­vo na te­re­nu, pa je 2012. go­di­ne, na ste­nu u pod­nož­ju, kod sa­mog je­ze­ra Uper, po­sta­vlje­na spo­men–plo­ča „le­gen­dar­nom vo­đi ko­ji ni­ka­da ni­je iz­gu­bio bit­ku na boj­nom po­lju”.

„Pla­ni­na Put­nik na­zva­na je u znak se­ća­nja na mu­škar­ce i že­ne sa­ve­znič­kih oru­ža­nih sna­ga u Sr­bi­ji i nji­ho­vog vo­đu, feld­mar­ša­la Ra­do­mi­ra Put­ni­ka (1847–1917). Sr­bi­ja je iz­gu­bi­la če­tvr­ti­nu svog sta­nov­ni­štva, i voj­nog i ci­vil­nog, to­kom Pr­vog svet­skog ra­ta (1914–1918). Ova žr­tva bi­la je deo ka­nad­skih i sa­ve­znič­kih na­po­ra u Evro­pi pro­tiv tri car­stva, ka­ko bi se za­šti­ti­la pra­va i slo­bo­de ljud­skog ro­da. Po­dig­nu­to Bož­jom mi­lo­šću, ugra­vi­ra­no je u bron­zi vo­ljom ka­nad­ske dr­ža­ve i Dru­štva srp­skog na­sle­đa ’Rav­na Go­ra’”.

Tu kod sa­mog je­ze­ra Uper re­dov­no se oku­plja srp­ska za­jed­ni­ca, pr­ven­stve­no iz Kal­ga­ri­ja i Ed­mon­to­na. Or­ga­ni­zu­ju se ho­do­ča­šća do pla­ni­ne Put­nik, sve­šte­ni­ci Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve slu­že po­men i uz zvu­ke him­ne „Bo­že prav­de” i po­la­ga­nje ve­na­ca na spo­men-obe­lež­je, oda­je se po­čast žr­tva­ma Ve­li­kog ra­ta. Me­mo­ri­jal­na oku­plja­nja če­sto ima­ju i me­đu­na­rod­ni ka­rak­ter, jer im pri­su­stvu­ju pred­stav­ni­ci Kra­ljev­ske ka­nad­ske le­gi­je, či­me se is­ti­če sa­ve­znič­ki od­nos Ka­na­de i Sr­bi­je to­kom Pr­vog svet­skog ra­ta, a ce­re­mo­ni­ja­ma po­vre­me­no pri­su­stvu­ju i zva­nič­ni­ci pro­vin­ci­je Al­ber­ta, na­gla­ša­va­ju­ći zna­čaj voj­vo­de Ra­do­mi­ra Put­ni­ka za svet­sku voj­nu isto­ri­ju.

Iako pla­ni­nu po­se­ću­je to­kom či­ta­ve go­di­ne, srp­ska za­jed­ni­ca u Kal­ga­ri­ju ko­ri­sti i „Srp­ski fe­sti­val”,  obič­no u ma­ju, kao pri­li­ku za ši­ru pro­mo­ci­ju slav­ne srp­ske isto­ri­je i ta­da se po­se­ti­o­ci­ma pri­ka­zu­ju fil­mo­vi i dr­že pre­da­va­nja o po­vla­če­nju srp­ske voj­ske pre­ko Al­ba­ni­je, či­me se na­ro­či­to mla­đim ge­ne­ra­ci­ja­ma ob­ja­šnja­va za­što ka­nad­ski vrh no­si ime srp­skog ge­ne­ra­la.   

Na kra­ju, pri­sut­na je „ta­mo da­le­ko” i le­pa eti­mo­lo­ška igra re­či – če­sto se u da­le­koj Ka­na­di iz­go­va­ra „Put­nik”, dok je ve­le­lep­ni pre­deo Na­ci­o­nal­nog par­ka „Ka­na­na­skis”, iz­nad je­ze­ra Uper, u okru­že­nju gu­stih če­ti­nar­skih šu­ma, omi­lje­na de­sti­na­ci­ja upra­vo put­ni­ka iz či­ta­vog sve­ta.