Avangarda, jezik ludosti

Poslednjih meseci zapažene su emisije Borisa Miljkovića, istaknutog reditelj i pisca, o kulturi Srba u Hrvatskoj i Evropi, a, evo, sada je i autor dokumentarnog serijala „Avangarda, jezik ludosti”, koji se emituje sredom na RTS 2, u 21.55, gde nas vodi u potragu za pravim inspiracijama i razlozima prvih umetničkih pravaca avangarde.

Miljković važi za reditelja uvek spremnog za kreativne igre u TV mediju, a avangardna umetnost je njegova omiljena oblast....

– Nastanak avangarde je organski vezan za 20. vek, nikada ranije umetnost nije bila tako čvrsto vezana za društvene promene kao što se desilo u prošlom veku – kaže naš sagovornik. – Promene koje su se dešavale u smenama vlasti, društvenih poredaka, borbi za rodnu jednakost bile su otisnute, naslikane, izvajane, izvedene u umetnostima gotovo trenutno. Ekonomski razvoj Novog sveta, revolucija u Rusiji, veliki ratovi, i Prvi i Drugi, blokovska podela sveta, šezdesete, seksualna revolucija, sedamdesete, osamdesete sa svojim turbulencijama, rokenrol dobile su svoj prikaz, trenutnim delovanjem u umetnosti. Pokreti koji su se razvijali paraleleno ili čak ispred velikih pomeranja u društvu – od Dade, futurizma, nadrealizma, fluksusa, neodade i tako dalje bili su jedinstveni u svom nastanku i komentaru u čitavoj istoriji, čini nam se. Ideja da realizuju ovaj serijal je proistekla iz turbulentnih vremena u kojima trenutno živimo.

Miljković nam otkriva zašto je serijal nazvao „Avangarda, jezik ludosti”:

– Avangardni pokreti imaju, gotovo po pravilu, i avangardnu abecedu, ikonografiju, sporazumevanje i komunikaciju. Ponekad ona publici izgleda preterano, nerazumljivo ili ludo, ako hoćete. Kasnije se otkriva da je jezik sasvim adekvatan onome što hoće da se kaže. Revolucije i obrti su veoma često neočekivani i suprotni očekivanjima. 

U prve dve emisije, od deset koliko ima serijal „Avangarda, jezik ludosti”, nastavlja, govorilo se o čuvenom Kabareu Volter. U trećoj epizodi bilo je reči o partizanskim filmskim epovima. Kaže da ne treba zaboraviti da su se u samom vrhu vlasti, a pre toga i u konkretnom ratu protiv okupatora, nalazili gotovo svi predratni nadrealisti, a neki među njima su bili, kao, na primer, Koča Popović, po svom delovanju i umeću ministri, ambasadori i vođe novonastalih ideja, iz kojih je rođena posleratna Jugoslavija. S ove distance, ona izgleda kao nadrealistički eksperiment. Četvrta emisija je bila posvećena fenomenu Ilije Bosilja, jednog iz čuvene Šidske trojke – Šumanović, Bosilj, Mangelos. Iako po nekim teoretičarima pripada sasvim koleteralnom toku u umetnosti 20. veka, Bosilj je ispisao, prema mišljenju autora, izuzetno zanimljive, neobične i sasvim avangardne priče. On je otac Mangelosa, neizostavnog umetnika i teoretičara Gorgone, jedne od najznačajnijih avangardnih grupa sa naših prostora, drug nesretnog Save Šumanovića i osobena ličnost naterana da ispred socrealističke komisije slikanjem uživo dokazuje svoju autentičnost – što je jedini takav slučaj poznat u istoriji. Peta epizoda je, na neki način, bila posvećana ocu i sinu Bašičević, ali i izložbama u Njujorku i širom sveta.

– Iz te teme pokušavamo da deriviramo dugometražni dokumentarni film. Videćemo kako će to ići – kaže Miljković.

Dokumentarni serijal „Avangarda, jezik ludosti” bio je posvećen i umetnicima Leonidu Šejki, Tomi Gotovcu i Slobodanu Šijanu, umetničkoj grupi „Gorgona”…

– U novoj, osmoj epizodi serijala, pod nazivom  „Izvedba”, koja je večeras na programu RTS 2, u 21.50, govoriće se o tome šta se sve dešavalo i šta se danas dešava u avangardnoj umetnosti našeg susedstva – zemljama Istočne Evrope, posebno u današnjoj Rusiji i nekadašnjem Sovjetskom Savezu iz kog je potekao najznačajniji avangardni pokret 20. veka. Takođe, biće reči i o tome kakvo mesto u ovoj priči zauzima Joko Ono. O tome govore: Tomaž Glanc, profesor Ciriškog univerziteta, i Brigita Koers, direktorka arhiva čuvene izložbe savremene umetnosti „Dokumenta”.

Pitamo reditelja kakva još iznenađenja priprema:

– Upravo radim na projektu koji se tiče veštačke inteligencije i kulture koju može da proizvede. Na tragu smo ogromnih izvora energije... Glavno pitanje naših razmatranja je – kakvu će kulturu taj projekat proizvesti? O tome razgovaramo sa značajnim znalcima na Harvardu, CERNU-u, poznavaocima starih kultura, Zahijem Havasom, ekspertima Vinčanske kulture, na primer, razgovaraćemo i sa umetnicima naše epohe, Marinom Abramović, Šerifom Bakrom, Mrđanom Bajićem, Olafurom Eliasonom, De Stil Markovićem... Tema je aktuelna. Nadam se da će biti emitovan do kraja godine – rekao je Boris Miljković.