Baltičko more umire
Baltičko more, jedno od najvećih i najznačajnijih unutrašnjih mora Evrope, već decenijama pokazuje znake ozbiljnog ekološkog stresa. Uprkos brojnim naporima za očuvanje i programima zaštite životne sredine, kvalitet vode ne pokazuje značajno poboljšanje.
Stručnjaci upozoravaju da kombinacija klimatskih promena, naglog rasta algi i složenih unutrašnjih ciklusa materija, stvara začarani krug degradacije, koji obične mere „uzroka i posledice” ne mogu da zaustave.
Kako izveštava Euronews, mnogi sada pozivaju na potpuno preispitivanje pristupa upravljanju Baltičkim morem, ukazujući na potrebu za daleko ambicioznijim i sveobuhvatnijim strategijama zaštite.
Najnoviji izveštaj Lajbnic instituta za istraživanje Baltičkog mora u Varnemundeu (IOW) to jasno potvrđuje. Naučnici upozoravaju da more doživljava proces eutrofikacije, kada prekomerna količina azota i fosfora u vodi izaziva cvetanje algi, što dovodi do drastičnog smanjenja kiseonika i gušenja vodenog sveta.
„Kako se ovaj višak algi razlaže, proizvodi značajne količine ugljen-dioksida”, ističe se u izveštaju, „što uzrokuje pad pH vrednosti morske vode i povećava rizik od njenog zakiseljavanja.”
Ovaj fenomen, dalje, ozbiljno ugrožava život riba, školjki i mikroorganizama koji čine osnovu morskog ekosistema.
Mrtva zona jezera
Odakle dolaze hranljive materije koje pokreću ovaj ekološki lanac? Odgovor je jednostavan, ali zabrinjavajući: od ljudske aktivnosti.
Intenzivna upotreba hemijskih đubriva, stajnjaka sa stočarskih farmi i loše prečišćene otpadne vode predstavlja posebno ozbiljan problem.
Kako izveštava Politiko, stajnjak i urin sa farmi u zemljama na obodu Baltika, zajedno sa hemijskim đubrivima, prodire kroz zemljište u podzemne vode, zatim ulazi u reke i konačno dospeva do mora. Kao rezultat toga, u centralnom delu Baltika formirala se ogromna mrtva zona, površine 1,5 puta veće od teritorije Danske, gde život gotovo potpuno izumire zbog nedostatka kiseonika.
Nitrati u vodi
I dok Baltički region doživljava dramatične posledice, problem nije ograničen samo na sever Evrope. Stručnjaci procenjuju da trećina evropskih zaliha slatke vode sadrži nivoe nitrata koji se smatraju neprihvatljivim.
Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) upozorava da se situacija ne popravlja, uprkos postojećim regulativama.
U Španiji, farme svinja zagađuju podzemne vode, dok u Italiji đubriva iz useva i voćnjaka ozbiljno utiču na reke i priobalne ekosisteme. U Holandiji i Belgiji, stajnjak sa mlečnih farmi prodire duboko u zemlju, izazivajući nepopravljiv gubitak biodiverziteta i toksično cvetanje algi duž obale, što ugrožava lokalnu ribolovnu industriju i rekreativne aktivnosti.
Kako ovaj proces može da se zaustavi? Ključ je u regulisanju štetnih poljoprivrednih praksi i smanjenju njihovog intenziteta. Za Baltičko more, to konkretno znači ograničavanje zagađenja hranljivim materijama i obnavljanje prirodnih priobalnih filtera, kao što su fjordovi, estuari i lagune.
Prema Euronews-u i izveštaju IOW-a, „promovisanje livada morske trave ili namerno gajenje mikroalgi za aktivno izvlačenje hranljivih materija iz vode“ može značajno da doprinese oporavku ekosistema.
Grebeni i ležišta dagnji, takođe, deluju kao prirodni filteri, koji poboljšavaju kvalitet vode i pomažu u vraćanju ravnoteže u morski život.
Uz sve ove napore, cilj stručnjaka je očuvanje Baltičkog mora pre nego što ovi procesi postanu nepovratni.
Stanje u kojem se nalazi je upozorenje za čitavu Evropu: degradacija morskih ekosistema i zagađenje hranljivim materijama šire se i na druge regione, pokazujući koliko je hitno redefinisanje pristupa zaštiti voda i primena održivih praksi koje uključuju zakon, ali i inovativne ekološke tehnologije. U suprotnom, Baltičko more, kao i mnogi drugi evropski vodeni sistemi, rizikuje da postane primer katastrofe koju je mogla da se spreči kombinacijom nauke i odgovornog ljudskog delovanja, zaključuje Euronews.
