Političar i simfonista

Ovogodišnji Sajam turizma doveo je pod kupole ove poznate beogradske izložbe domaćih i svetskih odredišta više od prošlogodišnjih 40 hiljada posetilaca, što je pokazatelj da je slogan „Jedno putovanje, hiljadu priča” u trendu i kod nas. Ujedno, to je doprinelo jačanju regionalnog ugleda našeg sajma i povećalo globalnu vidljivost Srbije. Učešće Namibije prvi put, kao i dolazak predstavnika poznatih turističkih zemalja, donelo je razmenu iskustava i pokazalo se kao idealna prilika za promovisanje naših novih odredišta, kao i poznatih banja i planina. I ove godine je sajam turizma centralno mesto susreta svih nas koji volimo da putujemo”, kaže za „Magazin” muzički umetnik i državni sekretar za turizam Nikola Mijajlović.

Upoznali smo ga, inače, pre godinu dok je svirao klavir u pratnji stihova Rasima Ljajića, s kojim smo pravili intervju u salonu Kolarčeve zadužbine.

Rođen 1986. godine u Jagodini, odrastao u Ćupriji, Mijajlović je završio Fakultet umetnosti u Beogradu 2010. s najvišom ocenom. Danas je državni sekretar za turizam i član Socijaldemokratske partije Srbije od 2022. Poznat je javnosti i kao osnivač i direktor prvog Beogradskog bras festivala koji je objedinio masterklas i koncerte umetnika. Ujedno je vanredni profesor trube. Osnovao je 2016. Beogradski soul orkestar, koji izvodi tradicionalnu muziku iz zemlje i inostranstva, promovišući time i tradiciju naroda Balkana. Od 2023. predaje i na Akademiji umetnosti na Cetinju i Muzičkoj akademiji u Bijeljini.

Prvi susret s muzikom vezuje za oca koji mu je još kao detetu usadio ljubav prema trubi.

– Slušali smo ploče Luja Armstronga, upijajući svaku notu i svaku emociju. Kasnije su ti trenuci dobili dublju dimenziju – često bismo, do pola noći, slušali najlepše sevdalinke u interpretaciji Safeta Isovića, po meni najvećeg umetnika na ovim prostorima čiji glas dira pravo u srce, miluje dušu i ostavlja trag koji vreme ne briše”.

Kada su našeg sagovornika u jednom intervjuu pitali da izdvoji tri najveća tenora, on je bez razmišljanja naveo Lučana Pavarotija, Plasida Dominga i – Safeta Isovića.

– Upravo ta duboko usađena emocija prema sevdahu bila je moja najveća inspiracija za to da prošle godine PGP RTS objavi prvi album grupe „Damar” s mojom muzikom i tekstovima koje je pisao Rasim Ljajić. Njegovi tekstovi su životni, sadržajni, dirljivi, a te pesme nose duh sevdaha, utkane emocije i lične priče, predstavljaju spoj tradicije i savremenog izraza – navodi naš sagovornik.

Mijajlović ističe kako je tokom karijere imao prilike da sarađuje s posebnim umetnicima. To su Plasido Domingo, kao i Sting, grupa „Dip Parpl”, ali i Andrea Bočeli i Marčelo Rota. Posebno je, dodaje, mnogo iskustva stekao svirajući na koncertima Simfonijskog orkestra RTS-a, pod dirigentskom palicom Bojana Suđića, koga smatra izuzetnim profesionalcem i prijateljem.

Da bismo napravili intervju s Nikolom u vreme Sajma turizma, morali smo da se dovijamo – pronašli smo ga posle upornih „viber” poziva u Londonu, gde je imao nastup koji se tradicionalno održava u februaru i koji, pored novih obaveza ne propušta. Kao omiljene gradove kojih se seća po dobrim svirkama i uspešnim nastupima izdvaja i Njujork i Istanbul.

– Ipak, na kraju ništa ne može da zameni dobre pite u Sarajevu, mantije u Novom Pazaru, roštilj u Nišu ili dobro vino na salašima u Vojvodini. Ko ne prepozna lepotu u muzici svoje zemlje i izvornom izrazu tradicije, teško da može u potpunosti da ceni druge muzičke stilove, bilo da je reč o baroku, romantizmu ili džez muzici. To je poruka koju nastojim da prenesem i svojim studentima i često je tema naših diskusija. Tradicija naše zemlje i regiona izuzetno je bogata i njena vrednost treba mladima da se usađuje od malih nogu. Ne smemo u tom smislu da zaboravimo ni pesme Cuneta Gojkovića i Staniše Stošića, Bore Dugića i Ljubiše Pavkovića. Njihov autentični izraz daje pečat kulturi i identitetu našeg naroda – kaže muzičar poznat kao tradicionalista.

Politika je njegova druga velika ljubav. Počeo je da je pomno prati još od studentskih dana i događaja koji su probudili njegovo trajno interesovanje za društvene procese, ali i javni život. Zato je odlučio da se učlani u Socijaldemokratsku partiju Srbije, jer je u politici te stranke prepoznao sebi bliske vrednosti kao što su principi socijaldemokratije, zalaganje za odgovornost, solidarnost i rad u interesu građana. Danas to svoje interesovanje produbljuje kroz akademski rad. Trenutno je na master studijama na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

– To me dovodi u pomalo škakljivu životnu situaciju: nekim danima stojim za katedrom kao profesor, a već sledećeg dana sedim u klupi kao student. To iskustvo me podseća da je učenje proces koji traje čitav život i da, bez obzira na to koje uloge nosimo, uvek ima prostora za nova znanja i lični razvoj.

Nikola je lane nastupio na danu Srbije na Ekspu 2025. u Osaki.

– Bila je to prilika da se svetu predstavi srpski paviljon „Plutajuća šuma”, simbolično zamišljen kao most između Istoka i Zapada. Više od 800.000 posetilaca potvrđuje interesovanje koje je Srbija izazvala, predstavljajući spoj bogate tradicije i savremenih tehnoloških dostignuća i promovišući Ekspo 2027 u Beogradu – navodi Mijajlović.

Dodaje da je Osaka ostavila snažan utisak na njega, pre svega zbog impozantne organizacije i arhitekture. Izdvaja paviljone Turske i Italije, jer su na autentičan način predstavili kulturu, inovacije i viziju svojih zemalja, a veruje da će Ekspo u Beogradu predstavljati još veći, značajniji i lepši događaj.

Trema pred Stingom

– Imao sam 24 godine kada sam nastupao kao solo trubač na Stingovom koncertu u „Beogradskoj areni”. Pozvao me je da stanem i sviram pored njega, a ja sam zbog iznenadne treme odgovorio da bih da ostanem na svom mestu jer sam zaboravio note. Naravno da sam znao napamet kompoziciju, ali prema Stingu osećam veliko poštovanje i ponosan sam što smo zajedno svirali. Studentima savetujem da ugrabe svaku šansu koja im se ukaže – kaže naš sagovornik.