Gde se tišina ogleda u jezeru

Ako ste ikada posetili slovenački dragulj – Bled, verovatno je to bilo u prolećnim ili letnjim mesecima, kada ovu sve popularniju turističku destinaciju, s razlogom ponosnu na svoj simbol – rajsku pticu, pohode turisti iz celog sveta. Još iz vremena stare Jugoslavije, Bled je bio omiljeno utočište zaljubljenika u prirodu i romantičnih parova, ali je globalnu pažnju privukao kada su svetski mediji objavili da se upravo na njegovim obalama američki predsednik Donald Tramp prvi put susreo sa roditeljima svoje supruge Melanije, rođene u ovim krajevima kojih se, nažalost, kako nam kažu meštani, danas retko seća.

Čarima jezera, sa jedinim prirodnim ostrvom u Sloveniji, nisu odoleli ni brojni državnici, niti zvezde poput Đine Lolobriđide, Sofije Loren, Ričarda Bartona i Pola Makartnija. Ali, upravo ta sve veća svetska slava donela je i izvesnu cenu – lokalno stanovništvo polako gubi mir po kome je Bled nekada bio čuven.

Od šetnje do adrenalina

Zato je najbolja preporuka – posetiti ga zimi! Tada sneg pretvara ovo mesto u živu razglednicu, dok se srednjovekovni Blejski grad izdiže iz maglovitog sfumata kao sa platna starih majstora. U retkim trenucima potpune tišine jezero postaje ogledalo, u kome se oblaci i planine preslikavaju u gotovo nadrealnom miru.

Ekipa „Politike“ posetila je Bled početkom februara, a Maja Lakota iz Informativnog centra „Triglavska roža“ otkrila nam je da posetioci ovde mogu lako da ispune i desetodnevni boravak raznovrsnim aktivnostima. Šetnja uređenom stazom dugom šest kilometara oko jezera samo je uvod u ponudu. U brojnim hotelima smešteni su moderni spa centri sa tematskim saunama iz kojih se pruža panorama na planinske vrhove. Za ljubitelje zimskih sportova, tu je čuveno skijalište Vogel, do kog vodi bledski ski-bus, a gondola vas podiže na 1.535 metara nadmorske visine.

Avanturisti mogu da isprobaju i najduži evropski zip lajn „Dolinka“, dugačak četiri kilometra, koji nudi potpuno novu perspektivu ovog kraja. U blizini su i Kranjska gora, Bohinjsko jezero i visoravan Pokljuka, bogata četinarima, pašnjacima, jestivim gljivama i lekovitim biljem. Posetioci rado obilaze i seoska gazdinstva, gde degustiraju domaći kefir, med i čuvenu kruškovaču.

Čovek koji je izmislio velnes

Malo ko zna da je Bled sredinom 19. veka proslavio neobični Švajcarac Arnold Rikli – vizionar i iscelitelj koga su savremenici smatrali čudakom i asketom. Danas bismo ga nazvali pionirom velnesa.

Rikli je verovao u lekovitu moć sunca, svežeg vazduha i umerene ishrane. Njegove metode – ustajanje u zoru, duge šetnje u laganoj odeći po hladnom vazduhu i biljna ishrana – danas deluju kao savremeni zdravstveni trend. Zahvaljujući njemu, Bled je postao prestižno lečilište evropske elite.

Njegovo nasleđe živi u hotelu „Rikli balans“, delu lanca „Sava hoteli Bled“, gde gosti i danas mogu probati jela pripremljena po njegovim receptima. Upravo tu smo degustirali ovsenu kašu sa voćem, ali smo brzo posustali pred bogatom trpezom lokalnih organskih proizvoda – od sira mohant do čaja od smrečinih grančica koji garantuje miran san uz zimski mir jezera.

Kremšnita – slatki simbol Bleda

Ako prijateljima kažete da putujete na Bled, prvo što će vam savetovati jeste – probaj kremšnitu. Originalna bledska krempita pravi se u „Kavarni Park“ još od 1953. godine, po receptu poslastičara Ištvana Lukačevića. Do danas je prodato više od 16 miliona parčića ovog deserta. To je oko 350.000 godišnje ili čak 2.000 dnevno u sezoni. Za njihovu pripremu poslastičari su do sada potrošili 136 tona brašna, 8.700.000 jaja i 1.600.000 litara mleka, odnosno dnevno oko hiljadu svežih domaćih jaja, jer upravo ona čine tajnu ukusa.

Nije ni čudo što ih je obožavao i sam Tito čija je vila, nekadašnja Karađorđeva, i dalje jedno od najlepših zdanja na bledskoj obali. Nažalost, danas je zatvorena za posetioce, ali o njoj se i dalje pripovedaju legende, kao i ona da je kraljica Marija ovde volela da provodi dane, da gaji decu, i da je sa sobom ponela šaku srpske zemlje koju je rasula oko rezidencije, želeći da i u tuđini zadrži simbol domovine.

Jedno parče kremšnite, strogo definisanih dimenzija 7×7×7 centimetara, košta 6,80 evra. Možda za naš džep preskupa, ali vredi svaki cent.  Od našeg domaćina, Luke Stepančića, direktora lanca „Sava hotel Bleda“, u okviru koje posluje i „Kavarna Park“, koji savršeno govori srpski jezik, saznali smo da ako bi se sve prodate kremšnite poređale jedna do druge, protezale bi se od Bleda do Pompeje, a kad bi kremšnitu slagali jednu na drugu oko Bledskog jezera, nastao bi zid visok skoro 10 metara. Luka nam je, zajedno sa organizatorima našeg putovanja, simpatičnim bračnim parom Almom i Nikolom Zokom, zbog kojih smo Bled doživeli iznutra, ne kao turisti, već kao gosti, omogućio i da zavirimo u radionicu gde se prave originalne bledske kremšnite.  

U prostoru koji miriše na vanilu i tek ispečeno testo, dočekuje nas Marko, majstor poslastičar, „naše gore list“. Dok spretno meša filove, objašnjava kako se pripremaju prepoznatljivi žuti krem i lagani beli sloj od slatke pavlake. Metalne posude tiho odzvanjaju, šećer se precizno odmerava, a svaki pokret deluje kao deo davno uvežbana koreografija.

Ovde nema žurbe, niti industrijske hladnoće. Kolač se pravi od svežih domaćih sastojaka. Radnici se smeju, šale i razgovaraju kao da su deo porodice. U tom toplom, gotovo idiličnom ambijentu shvatamo da kremšnita nije samo poslastica, već zanat koji se prenosi sa generacije na generaciju.

Kremšnita se pravi bez konzervansa i mora se pojesti u roku od 24 časa. Pravi test kvaliteta, kažu, jeste blago protresanje kolača – ako se ne raspada, spreman je za uživanje. Omazali smo i metlicu od miksera i shvatili da je kremšnita lepa u svim fazama spremanja. Tu se prave i ostali zanimljivi kolači, ali i Riklijevi medenjaci po njegovoj recepturi, sa cimetom, medom, karadamonom.

Tišina kao luksuz i 99 stepenika života

Među zaposlenima u hotelu sreli smo i brojne radnike iz Srbije, kojima Slovenija predstavlja zemlju novih mogućnosti. Minimalna zarada od oko 1.000 evra za mnoge je značajan motiv za dolazak. Među njima je i student medija Marko Lazarević koji radom u restoranu finansira studije, ali i promoviše srpski radio u Sloveniji.

Poseban doživljaj predstavlja poseta bledskom ostrvu, do kog se stiže tradicionalnim čamcem – pletnom, kojim mogu da upravljaju isključivo članovi dve stare bledske porodice.

Na ostrvu nas je dočekala Romana Bohinc, čuvarka i „živa enciklopedija“ ovog mesta, koja nas je povela ka crkvi Uznesenja Marijinog. Do nje vodi 99 stepenika iz 17. veka, a svaki od njih podseća na životni put – na teret koji nosimo, trud koji ulažemo, ali i na lepotu koju otkrivamo tek kada se ne odustane. I zaista, kada smo savladali poslednji stepenik i pogledali jezero koje se pruža ispod ostrva, javio se osećaj tihog trijumfa. U tom trenutku postaje jasno da su padovi neizbežni, vetrovi često nemilosrdni, ali da upravo zato svaki dostignuti vrh ima neprocenjivu vrednost, a radost koja ga prati ostaje duboko urezana.

Unutrašnjost crkve, sa bogato ukrašenim baroknim oltarom, ostavlja snažan utisak. Ovo je jedno od najpopularnijih mesta za venčanja ne samo u Sloveniji, a brak ovde mogu sklopiti i pravoslavci, jer, kako kažu crkveni oci, čovek je čovek bez obzira na veru kojoj pripada. U središtu crkve nalazi se čuveno zvono želja. Posetioci ga povlače, ali, kako nam je naglasila Romana, suština ovog obreda nije u želji. „Najvažnija je zahvalnost“, kaže ona.

U tom jednostavnom savetu sabira se i filozofija ovog mesta – ne samo težiti onome što želimo, već naučiti da prepoznamo vrednost onoga što već imamo, svakog trenutka koji nam je darovan.

Posle duhovnog predaha, posetili smo crkveni muzej i uživali u tradicionalnoj potici – kolaču od suvog voća koji se vekovima priprema u ovom kraju. Osnovni sastojak su sušene kruške sa drveta koje raste tik uz crkvu. Jednostavan ukus, proživljen u ambijentu tišine i vode, pretvara se u iskustvo koje ostaje dublje od svake razglednice.

Teško je na malom prostoru opisati sve lepote Bleda. Ali, zima otkriva njegovu suštinu – kada turistička gužva utihne, ostaje prostor u kome se priroda ne samo gleda, već i sluša - kako sneg pada na vodu. Kako zvono odjekuje preko jezera. Kako se u magli gube granice između prošlosti i sadašnjosti. U tom miru čovek lakše čuje i sebe.

Možda upravo zato Bled nije samo destinacija. On je podsetnik da se ponekad moramo udaljiti od sveta da bismo mu se vratili mirniji.

Ljubav iznad jezera

Blejska tvrđava poslednjih godina postala je jedna od najtraženijih romantičnih adresa u ovom delu Evrope. Na vidikovcima starog utvrđenja sve češće se organizuju prosidbe, ali i svečane ceremonije venčanja, uz spektakularan pogled na jezero i ostrvo.

Tokom posete tvrđavi sreli smo i jedan mladi par iz Amerike. Dok smo se peli ka vidikovcu, morali smo nakratko da zastanemo – prostor je bio rezervisan za poseban trenutak. U svečanoj atmosferi, uz fotografe i nekoliko svedoka, mladić, koji radi u američkoj administraciji, upravo je tu zaprosio svoju izabranicu.

Ova romantična iskustva, međutim, imaju i svoju cenu. Zakup prostora na tvrđavi naplaćuje se i za prosidbe i za venčanja, a cene se kreću od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra, u zavisnosti od obima ceremonije. Nakon venčanja, slavlje se može organizovati i u restoranu smeštenom unutar tvrđave, što mladencima omogućava da najvažniji dan provedu u ambijentu srednjovekovnih zidina i pogledu koji ostaje za pamćenje.