Dignitet profesije nije trend, već lični izbor

Kada se tokom bombardovanja devedesetih godina prošlog veka popela na 22. sprat „Beograđanke“ i stala pred kamere Studija B, Irena Jovanović nije mogla da sluti da će televizija postati njen životni poziv. Danas, posle 27 godina rada na javnoj sceni, i dalje govori istim žarom - o odgovornosti, integritetu i ljubavi prema zanatu koji se stalno menja.

„Sa ove distance zaključujem da je posao birao mene“, kaže voditeljka TV Tanjug i K1.

Od Studija B do novih izazova

Urednici su u njoj prepoznali nešto što ni sama nije odmah videla. Legendarni Đoka Vještica, glavni urednik Dragan Kojadinović i brojne kolege - bili su prvi koji su je „videli“ kao televizijsko lice.

„To su bila uzbudljiva vremena. Studio B je bio aksiom beogradske istine - televizija neposrednog obraćanja, gradska i građanska. Ljudi su živeli sa Studiom B. Ta energija se ne zaboravlja.“

Nakon tog perioda sledi TV Pink, a potom novo poglavlje - TV Tanjug i K1. Danas je gledamo u „Uranku“ i „Sferi“, formatima koji traže rano buđenje, preciznu dramaturgiju i konstantnu pripremu.

„Još uvek se radujem poslu. Lakoća koju gledaoci vide dolazi iz iskustva, ali iza nje stoje disciplina, priprema i velika odgovornost. Uspeh jednostavno voli pripremu.“

Promene kao nužnost

Novinarstvo se promenilo - i to ne uvek nabolje.

„Razočaravala sam se mnogo puta, ali uvek kao uvod u nešto bolje. Nelagoda je prvi znak da vas nešto guši i treba joj verovati.“

Prelasci u nove redakcije nisu bili bekstvo, već razvoj.

„Ako se ne razvijate paralelno, ulazite u stagnaciju. A stagnacija je u medijima uvek nazadovanje.“

Tanjug ju je, kaže, podsetio na staru „zarazu“ poslom - onu iskrenu radnu euforiju koja pokreće.

„Promene retko dolaze iz potpunog zadovoljstva. Češće iz potrebe da date više, čak i kada to niko od vas ne traži.“

Dignitet kao odluka

Kao neko ko je tri decenije u medijima, Irena Jovanović nema iluzije o stanju na medijskoj sceni.

„Nema luksuza opuštanja. Uvek morate biti u pripravnosti da branite sopstveni dignitet i dostojanstvo profesije. To nije stvar trenda, već ličnog izbora.“

Kompromisi?

„Kompromis je često put ka debaklu - ne samo u poslu, već i u životu. Volim jasan dogovor. Sve drugo vremenom dođe na naplatu.“

Iako joj se današnja medijska slika ne dopada, od standarda ne odustaje.

„Izazov da sačuvam profesiju ravan je izazovu da uvek biram sebe, umesto da glumim uspeh.“

Najlepša uloga - None

Iza profesionalne čvrstine stoji i jedna nova, nežnija životna uloga. Irena je postala baka.

„‘Nije to baka, to je None’, kaže moj Jakša. A nedavno nam je stigao i Vukša. Ta uloga mi je prelepa - zabavna, puna anegdota iz parkova i sa mora.“

Sloboda danas, kaže, izgleda drugačije nego pre dvadeset godina.

„Trudim se da ‘kradem’ male trenutke za sebe - tišinu, more, razgovore bez žurbe. Možda bi svi trebalo malo da usporimo.“

Osmeh kao odluka

Irenu Jovanović i dalje raduju ljudi, iskrenost i znanje. Brine je površnost i lako odricanje od vrednosti. Veseli je radoznalost, a rastužuje kada se suština brzo zaboravlja.

A osmeh? On je i dalje tu - i na ekranu i iza kamera.

„Ne nosim ga kao ukras, već kao odluku.“