Za goste Ekspa 2027. planirani i brodovi-hoteli

Kongresni biro „Turističke organizacije Srbije” obeležio je nedavno 18 godina rada dodelom priznanja „Kongresni ambasador Srbije” za osam zaslužnih pojedinaca.

Lane je u Srbiji održano 49 kongresa, od kojih 38 u Beogradu. Na listi Međunarodne kongresne asocijacije, Srbija sada zauzima 49. mesto u svetu i 26. u Evropi, a Beograd je rangiran kao 64. u svetu i 37. u Evropi.

Koliko kongresni turizam može doprineti pozicioniranju Beograda na svetskoj turističkoj mapi i ko su „kongresni ambasadori”, pitanja su za nadležne u „Turističkoj organizaciji Srbije” (TOS).

„Do sada je kod nas izabrano 97 ambasadora, što najbolje pokazuje da naša kongresna zajednica jača iz godine u godinu. Deset godina dodeljujemo ovo priznanje laureatima koji svojim radom, autoritetom i međunarodnim angažmanom na kongresnom polju doprinose jačanju turizma u našoj zemlji. To doprinosi sve većoj međunarodnoj vidljivosti Beograda, Novog Sada i drugih sredina u kojima se veliki značajni skupovi održavaju. Zahvaljujući ulaganjima u infrastrukturu, kao i modernim kapacitetima i visokim profesionalnim standardima, Srbija danas sve češće zauzima mesto među najprivlačnijim državama za održavanje međunarodnih skupova”, tvrdi direktorka TOS-a Marija Labović.

Učesnici kongresa troše više od prosečnog turiste

Ambasador ovog turizma je uvek i ugledni predstavnik akademske, naučne ili stručne zajednice, koji svojim međunarodnim profesionalnim ugledom, kao i aktivnim angažovanjem „doziva” važne međunarodne stručne skupove u Srbiju, čime direktno promoviše našu zemlju kao atraktivno kongresno odredište.

Klub kongresnih ambasadora osnovan je kako bi se priznanjima podstakli ugledni pojedinci da se angažuju u saradnji kongresne industrije i strukovnih udruženja. Oni i događaji koje organizuju treba da ispunjavaju kriterijum Međunarodne kongresne asocijacije.

„Ovo je veoma značajan vid turizma. Delegati jednog kongresa ostvaruju daleko veću potrošnju od prosečnog turiste, često produžavaju boravke i značajno doprinose međunarodnoj vidljivosti zemlje, razvoju nauke i međunarodne saradnje”, tvrde stručnjaci Kongresnog biroa.

Kako napominju, Srbija i posebno Beograd raspolažu sve kvalitetnijom hotelskom infrastrukturom prilagođenom potrebama poslovnog turizma. Do sada je otvoren značajan broj hotela međunarodnih lanaca, a u narednom periodu planirana su nova ulaganja koja jačaju mogućnosti turističkih mesta i gradova da prime veliki broj učesnika regionalnih, evropskih i svetskih događaja.

Kako je nedavno izjavio Georgi Genov, direktor Udruženja hotelijera i restoratera Srbije, u Beogradu se trenutno gradi od 1.500 do dve hiljade novih smeštajnih jedinica, soba i apartmana, što u većim ili manjim hotelima, za potrebe specijalizovane izložbe Ekspo 2027, ali i za standardne potrebe glavnog grada, te samim tim i kongresnog turizma.

U Beogradu oko 8.000 soba, a potrebno 20.000 za Ekspo

Trenutno Srbija ima 441 kategorisani hotel sa 22.834 sobe i apartmana, dok je u Beogradu 120 hotela s oko osam hiljada soba. „Najviše je hotela sa tri i četiri zvezdice, ali nam je potrebno još hotela sa pet zvezdica, kao i specijalizovanih spa i kongresnih kompleksa”, ocenjuje Genev.

Zbog toga se i grade novi hoteli u Beogradu, kao što je „Interkontinental” u Delta distriktu „koji će ojačati kongresnu ponudu”. Takođe, za skupove su važna i tri „Moksi” hotela grupacije „Meriot” u centru. U završnoj fazi je projekat hotela „Ric-Karlton Beograd” koji će se naći na mestu „Jugoslavije”, dok se van Beograda očekuje izgradnja značajnog „Vest-in” hotela u Vrnjačkoj Banji, kao i „Kraun plaze” na Zlatiboru.

Očekuje se završetak rekonstrukcije hotela „Slavija” do kraja godine. Imaće oko 465 soba i apartmana uređenih po najmodernijim standardima, čime će postati opet jedno od glavnih hotelskih obeležja Beograda, najavljuje Genev.

U narednim godinama, prema njegovim rečima, očekuje se još povećanje smeštajnih mogućnosti u Novom Beogradu, u centru grada, kao i u „Ekspo kompleksu” u Surčinu. U toj zoni je među značajnim projektima i gradnja „Svisotela”, a takvom se smatra i izgradnja novog hotela u zoni „Beograda na vodi”, između mosta Gazela i Beogradskog sajma.

Kako podseća, Vlada Srbije usvojila je uredbu kojom se uvode bespovratna sredstva do pet miliona evra po projektu za hotele kategorije od četiri i pet zvezdica, a koji posluju po principu franšize međunarodnog hotelskog lanca, uz ugovor na period od najmanje deset godina. Cilj je priprema za Ekspo, ali i jačanje kvaliteta hotelske ponude, kao i međunarodne konkurentnosti Srbije.

Na pitanje koliko je na sve to interesovanje hotelijera za dalja ulaganja u „Srbiju na mapi”, Genov odgovara da se po podacima od pre šest meseci prijavilo devet investitora za subvencije od 20 odsto. Kako dodaje, tokom trajanja Ekspo izložbe kao privremeno i fleksibilno rešenje planirani su i brodovi-hoteli na našim rekama. To su iznajmljeni kapaciteti previđeni za privatno finansiranje, ali oni, kao ni objekti izgrađeni za ovu izložbu, nakon nje neće propasti, jer baš zbog planova kongresnog, kulturnog i drugih popularnih oblika turizma, Beograd čiji su hoteli prepuni, po procenama stručnjaka svakako treba da ima oko 10.000 soba i apartmana.

„Inače, za Ekspo je potrebno 20.000 soba, ali postoji veliki broj hotelskih smeštaja u privatnom aranžmanu i to visokog kvaliteta. Privremeni smeštaj, ako bude suvišan biće uklonjen ili prenamenjen u skladu s planovima i bez posledica za tržište. Tako smo obezbedili da nakon Ekspa imamo uravnoteženo turističko tržište, s dovoljno kongresnih mesta koja će biti katalizator dugoročnog razvoja”, zaključuje Genov.

Manjak radne snage

U Srbiji, ocenjuje Genov, nedostaju trenutno veliki kongresni, zdravstveni i spa hoteli zbog visokih troškova ulaganja. Ujedno, najtraženiji su oni s tri i četiri zvezdice koji nude povoljniji odnos kvaliteta i cena, a popularni su posebno butik hoteli. Sada se otvaraju i u stambenim zgradama, što odgovara turistima među kojima prednjače Turci, Bugari, Rumuni i Grci. Ali, postoji i problem radne snage jer u hotelima fale kadrovi svih kategorija, od čistača do menadžmenta, a razlozi su preseljivanja ugostiteljske radne snage u inostranstvo ili odlasci na sezonske poslove van zemlje. Kod nas im ova zanimanja u pogledu zarade postaju neatraktivna. „Nakon postpandemijskog perioda turistički sektor je ušao u fazu oporavka, ali su hotelijeri suočeni s rastom troškova energije i radne snage, te je turistička sezona u Srbiji bila po našim podacima nešto slabija u odnosu na prošlu godinu.”

Kongresni ambasadori

Priznanje za razvoj međunarodnog poslovnog turizma dobili su profesor Biološkog fakulteta dr Dušan Keckarević, profesorka tehnološko-metalurškog fakulteta dr Mirjana Rajilić Stojanović, Udruženje za javno zdravlje Srbije, docent Medicinskog fakulteta dr Ljiljana Marina, etnomuzikolog Marija Vitas, arhitekta Nemanja Šipetić i specijalista interne medicine dr Antoan Stefan Šojat.