За госте Експа 2027. планирани и бродови-хотели

Конгресни биро „Туристичке организације Србије” обележио је недавно 18 година рада доделом признања „Конгресни амбасадор Србије” за осам заслужних појединаца.

Лане је у Србији одржано 49 конгреса, од којих 38 у Београду. На листи Међународне конгресне асоцијације, Србија сада заузима 49. место у свету и 26. у Европи, а Београд је рангиран као 64. у свету и 37. у Европи.

Колико конгресни туризам може допринети позиционирању Београда на светској туристичкој мапи и ко су „конгресни амбасадори”, питања су за надлежне у „Туристичкој организацији Србије” (ТОС).

„До сада је код нас изабрано 97 амбасадора, што најбоље показује да наша конгресна заједница јача из године у годину. Десет година додељујемо ово признање лауреатима који својим радом, ауторитетом и међународним ангажманом на конгресном пољу доприносе јачању туризма у нашој земљи. То доприноси све већој међународној видљивости Београда, Новог Сада и других средина у којима се велики значајни скупови одржавају. Захваљујући улагањима у инфраструктуру, као и модерним капацитетима и високим професионалним стандардима, Србија данас све чешће заузима место међу најпривлачнијим државама за одржавање међународних скупова”, тврди директорка ТОС-а Марија Лабовић.

Учесници конгреса троше више од просечног туристе

Амбасадор овог туризма је увек и угледни представник академске, научне или стручне заједнице, који својим међународним професионалним угледом, као и активним ангажовањем „дозива” важне међународне стручне скупове у Србију, чиме директно промовише нашу земљу као атрактивно конгресно одредиште.

Клуб конгресних амбасадора основан је како би се признањима подстакли угледни појединци да се ангажују у сарадњи конгресне индустрије и струковних удружења. Они и догађаји које организују треба да испуњавају критеријум Међународне конгресне асоцијације.

„Ово је веома значајан вид туризма. Делегати једног конгреса остварују далеко већу потрошњу од просечног туристе, често продужавају боравке и значајно доприносе међународној видљивости земље, развоју науке и међународне сарадње”, тврде стручњаци Конгресног бироа.

Како напомињу, Србија и посебно Београд располажу све квалитетнијом хотелском инфраструктуром прилагођеном потребама пословног туризма. До сада је отворен значајан број хотела међународних ланаца, а у наредном периоду планирана су нова улагања која јачају могућности туристичких места и градова да приме велики број учесника регионалних, европских и светских догађаја.

Како је недавно изјавио Георги Генов, директор Удружења хотелијера и ресторатера Србије, у Београду се тренутно гради од 1.500 до две хиљаде нових смештајних јединица, соба и апартмана, што у већим или мањим хотелима, за потребе специјализоване изложбе Експо 2027, али и за стандардне потребе главног града, те самим тим и конгресног туризма.

У Београду око 8.000 соба, а потребно 20.000 за Експо

Тренутно Србија има 441 категорисани хотел са 22.834 собе и апартмана, док је у Београду 120 хотела с око осам хиљада соба. „Највише је хотела са три и четири звездице, али нам је потребно још хотела са пет звездица, као и специјализованих спа и конгресних комплекса”, оцењује Генев.

Због тога се и граде нови хотели у Београду, као што је „Интерконтинентал” у Делта дистрикту „који ће ојачати конгресну понуду”. Такође, за скупове су важна и три „Мокси” хотела групације „Мериот” у центру. У завршној фази је пројекат хотела „Риц-Карлтон Београд” који ће се наћи на месту „Југославије”, док се ван Београда очекује изградња значајног „Вест-ин” хотела у Врњачкој Бањи, као и „Краун плазе” на Златибору.

Очекује се завршетак реконструкције хотела „Славија” до краја године. Имаће око 465 соба и апартмана уређених по најмодернијим стандардима, чиме ће постати опет једно од главних хотелских обележја Београда, најављује Генев.

У наредним годинама, према његовим речима, очекује се још повећање смештајних могућности у Новом Београду, у центру града, као и у „Експо комплексу” у Сурчину. У тој зони је међу значајним пројектима и градња „Свисотела”, а таквом се сматра и изградња новог хотела у зони „Београда на води”, између моста Газела и Београдског сајма.

Како подсећа, Влада Србије усвојила је уредбу којом се уводе бесповратна средства до пет милиона евра по пројекту за хотеле категорије од четири и пет звездица, а који послују по принципу франшизе међународног хотелског ланца, уз уговор на период од најмање десет година. Циљ је припрема за Експо, али и јачање квалитета хотелске понуде, као и међународне конкурентности Србије.

На питање колико је на све то интересовање хотелијера за даља улагања у „Србију на мапи”, Генов одговара да се по подацима од пре шест месеци пријавило девет инвеститора за субвенције од 20 одсто. Како додаје, током трајања Експо изложбе као привремено и флексибилно решење планирани су и бродови-хотели на нашим рекама. То су изнајмљени капацитети превиђени за приватно финансирање, али они, као ни објекти изграђени за ову изложбу, након ње неће пропасти, јер баш због планова конгресног, културног и других популарних облика туризма, Београд чији су хотели препуни, по проценама стручњака свакако треба да има око 10.000 соба и апартмана.

„Иначе, за Експо је потребно 20.000 соба, али постоји велики број хотелских смештаја у приватном аранжману и то високог квалитета. Привремени смештај, ако буде сувишан биће уклоњен или пренамењен у складу с плановима и без последица за тржиште. Тако смо обезбедили да након Експа имамо уравнотежено туристичко тржиште, с довољно конгресних места која ће бити катализатор дугорочног развоја”, закључује Генов.

Мањак радне снаге

У Србији, оцењује Генов, недостају тренутно велики конгресни, здравствени и спа хотели због високих трошкова улагања. Уједно, најтраженији су они с три и четири звездице који нуде повољнији однос квалитета и цена, а популарни су посебно бутик хотели. Сада се отварају и у стамбеним зградама, што одговара туристима међу којима предњаче Турци, Бугари, Румуни и Грци. Али, постоји и проблем радне снаге јер у хотелима фале кадрови свих категорија, од чистача до менаџмента, а разлози су пресељивања угоститељске радне снаге у иностранство или одласци на сезонске послове ван земље. Код нас им ова занимања у погледу зараде постају неатрактивна. „Након постпандемијског периода туристички сектор је ушао у фазу опоравка, али су хотелијери суочени с растом трошкова енергије и радне снаге, те је туристичка сезона у Србији била по нашим подацима нешто слабија у односу на прошлу годину.”

Конгресни амбасадори

Признање за развој међународног пословног туризма добили су професор Биолошког факултета др Душан Кецкаревић, професорка технолошко-металуршког факултета др Мирјана Рајилић Стојановић, Удружење за јавно здравље Србије, доцент Медицинског факултета др Љиљана Марина, етномузиколог Марија Витас, архитекта Немања Шипетић и специјалиста интерне медицине др Антоан Стефан Шојат.