Koža uzgojena u laboratoriji
Iz malog uzorka zdravog tkiva pacijenta izoluju se keratinociti koji se veštački umnožavaju. U centru u Lozani već se leči sedmoro nastradalih u požaru u Kran-Montani
Centar za proizvodnju ćelija kože pri Univerzitetskoj bolnici u Lozani bavi se uzgojem kože u laboratorijskim uslovima koristeći ćelije pacijenta ili donirano tkivo. Zato su stručnjaci ove ustanove među prvima priskočili u pomoć povređenim osobama u nedavnom požaru u Kran-Montani, čije opekotine pokrivaju između 40 i 60 odsto tela. Kako prenose švajcarski mediji, trenutno se ovde leči sedam pacijenata. Centar je do sada primio 15 zahteva za transplantaciju kože u vezi sa požarom u Kran-Montani, dok obično proizvodi transplantate za oko 20 pacijenata godišnje, piše „Svis info”, a prenosi Tanjug.
Loran Karez je objasnio da je centar, jedini koji je sposoban da proizvede toliko kožnog tkiva, a da se pridržava švajcarskog i evropskog zakonodavstva, radi s komadima zdrave kože uzetim od povređenih kako bi se izbegao rizik od odbacivanja. „Od 10 kvadratnih centimetara zdrave kože, možemo da proizvedemo između jedne i tri serije od 2.600 kvadratnih centimetara što predstavlja otprilike površinu leđa”, izjavio je on.
Specifični tretmani ove ustanove su autologni transplantati. Iz malog uzorka zdrave kože pacijenta izoluju se keratinociti koji se umnožavaju u laboratoriji. Za dve do tri nedelje, ovaj uzorak može narasti do 2.600 centimera kvadratnih novog tkiva spremnog za presađivanje. Ovo tkivo ne sadrži dlake, niti znojne žlezde. Centar je poznat i po izradi bioloških zavoja koji koriste progenitorne ćelije kože nanete na bazu od konjskog kolagena i ubrzavaju zarastanje i služe kao privremeno rešenje pre transplantacije. Centar je fokusiran i na izradu ćelija u spreju, namenjenih za hitne slučaje, kada se ćelije nanose direktno na ranu putem spreja.
Specijalista za teške opekotine, dr Olivije Pantet naveo je da kada je 50 do 60 odsto površine tela izgorelo, koža mora da se uzgaja u laboratorijama, zato što to jednostavno ne može da se uradi pomoću preostale zdrave kože. Uspeh presađene kože nije uvek zagarantovan. „Ako se presađena koža primi u 80 odsto slučajeva, veoma smo zadovoljni jer to je odličan rezultat”, kazao je Pantet.
Za pacijenta s teškim opekotinama lečenje obično traje tri do šest meseci u bolnici, dok potpuni oporavak i rehabilitacija traju godinama.
U prvih 48–72 sata od gorenja kože, fokus je na reanimaciji tečnostima i održavanju funkcije organa. Pacijent je u indukovanoj komi kako bi se kontrolisali ekstremni bolovi. Nakon toga se, u prvih dve do četiri nedelje, uzima mali komad zdrave kože: ako je ostalo 40 odsto zdrave, to je dovoljno da se krene u uzgoj kože. Laboratoriji je potrebno tri nedelje da iz biopsije proizvede dovoljno „ploča” nove kože za pokrivanje velikih površina. Dok se čeka uzgojena koža, rane se pokrivaju biološkim zavojima ili kožom s donora (kadavera).
Nakon što je koža uzgojena, vrše se sukcesivne operacije presađivanja. Svakom graftu je potrebno sedam do 10 dana da se „primi”. Nakon tri meseca kada se rane zatvore, pacijent prelazi na rehabilitaciju, da bi se vratila pokretljivost jer koža se skuplja i zateže zglobove.
Posle toga sledi oporavak u nekoj od banja. U Švajcarskoj se pacijenti često upućuju u centre kao što je „Lavey-les-Bains”, gde se koriste termalne vode za omekšavanje ožiljnog tkiva i smanjenje svraba, koji je čest pratilac zarastanja. Ako ožiljci postanu previše tvrdi ili crveni, koristi se laserska terapija (frakcioni CO2 laser).
Centar u Lozani radi od 2015. i jedan je od najvećih centara ovog tipa u Evropi. Zahvaljujući inovativnoj tehnologiji smrtnost je značajno smanjena jer nema rizika od odbacivanja tkiva, što je ranije bio glavni problem kod velikih opekotina.
U specijalnom odelu 23 sata dnevno
Jedan od najtežih delova oporavka je nošenje kompresivne odeće, specijalnog odela 23 sata dnevno, tokom 12 do 18 meseci, kako bi se sprečilo stvaranje zadebljanja i ožiljaka. Ispod odela se postavljaju silikonske ploče ili gelovi. Oni održavaju hidrataciju ožiljka i povećavaju elastičnost. Fizioterapeuti rade limfne drenaže i masaže kako bi razbili adhezije (slepljivanje tkiva) između kože i mišića. Ovo je ključno za održavanje pokretljivosti zglobova.
Metod ipak nije svemoguć
Iako su metode revolucionarne, ipak nisu svemoguće, niti se mogu primeniti kod svih opekotina, niti kod svake osobe. Recimo kod pacijenata s dijabetesom i vaskularnim bolestima, zbog loše cirkulacije uzgojene ćelije se teže „primaju” i dolazi do odumiranja. Kod osoba koje imaju previše slab imunološki sistem zbog nekih drugih bolesti ili lekova koje piju, veći je rizik od infekcije na mestu gde se ćelije nanose. Infekcija može uništiti laboratorijski uzgojenu kožu u roku od nekoliko sati. Metoda nije efikasna ni kod dubokih opekotina četvrtog stepena, kada su oštećeni mišići, tetive i kosti.
Poslednji razlog je psihološke prirode, jer neki pacijenti ne mogu da izdrže rigorozan režim nošenja kompresivnih odela 23 sata dnevno ili masaže. Tada se ožiljcima mogu ukloniti samo novom operacijom.
