Ovo svi bacamo, a puno je vitamina
Savremena nutricionistička istraživanja sve češće potvrđuju ono što su naše bake odavno znale – krompir je najzdraviji upravo kada se jede sa ljuskom.
Iako se u mnogim kuhinjama i dalje automatski ljušti, krompir je jedna od onih namirnica kod kojih bacamo upravo ono što sadrži najviše zdravlja. Tanka, često zanemarena ljuska krije koncentraciju hranljivih materija.
Ispod same kore nalazi se najviše vitamina C, vitamina iz B-kompleksa, posebno B1 i B3, kao i niz važnih minerala, kao što su kalijum, magnezijum i gvožđe. To nije slučajno. Biljka u tom spoljašnjem sloju skladišti hranljive materije koje štite krtolu i pomažu joj da preživi u zemlji, pa se upravo tu nalazi i najveća nutritivna vrednost. Kada krompir ogulimo, mi zapravo uklanjamo njegov najbogatiji sloj, ostavljajući iza sebe uglavnom skrob i vodu.
Kora krompira ima još jednu važnu ulogu: ona je prirodna zaštitna barijera tokom kuvanja. Kada se krompir kuva oljušten, vitamini rastvorljivi u vodi, poput vitamina C i nekih vitamina B-grupe, lako „pobegnu“ u vodu u kojoj se kuva. Kada se, međutim, krompir kuva u ljusci, ona deluje kao štit koji zadržava dragocene hranljive materije unutar ploda. Zbog toga kuvani krompir u ljusci može sadržati i do nekoliko puta više vitamina nego onaj koji je prethodno oljušten.
Obilje vlakana i antioksidanata
Nutricionisti ističu i da kora krompira obiluje vlaknima, koja su ključna za dobar rad creva, stabilan nivo šećera u krvi i duži osećaj sitosti. Upravo ta vlakna pomažu da krompir, često nepravedno proglašen hranom koja goji, postane deo uravnotežene ishrane. Kada se jede sa korom i priprema bez previše masnoće, krompir može da bude izuzetno zasitan, a relativno niskokaloričan obrok.
Još jedan razlog zašto bi ljusku trebalo sačuvati jeste prisustvo antioksidanata. Kora krompira sadrži polifenole i druge zaštitne biljne supstance koje pomažu organizmu da se bori protiv upala i oksidativnog stresa, procesa koji su povezani sa starenjem i brojnim hroničnim bolestima. Posebno su bogate ovim jedinjenjima sorte krompira sa crvenom i ljubičastom korom, ali i običan, svetli krompir, ima daleko više antioksidativnog potencijala u kori nego u samoj sredini.
Naravno, ključno je da krompir koji se jede sa korom bude dobro opran i, po mogućstvu, iz organskog uzgoja ili sa provereno bezbednih polja, kako bi se smanjio unos pesticida. Ljuska treba da bude čista, bez zelenih delova, jer oni nisu znak da je krompir mlad, već mogu ukazivati na prisustvo solanina, prirodne supstance koja u većim količinama može da bude štetna.
U kulinarstvu, krompir sa korom nudi i bogatiji ukus i bolju teksturu. Pečen u rerni, kuvan na pari ili pripremljen u supi, zadržava više arome i prijatnu, blago orašastu notu koju oljušteni krompir nema. U mnogim tradicionalnim kuhinjama sveta, od mediteranske do skandinavske, upravo je krompir u ljusci osnova najzdravijih i najjednostavnijih jela.
