Ово сви бацамо, а пуно је витамина
Савремена нутриционистичка истраживања све чешће потврђују оно што су наше баке одавно знале – кромпир је најздравији управо када се једе са љуском.
Иако се у многим кухињама и даље аутоматски љушти, кромпир је једна од оних намирница код којих бацамо управо оно што садржи највише здравља. Танка, често занемарена љуска крије концентрацију хранљивих материја.
Испод саме коре налази се највише витамина Ц, витамина из Б-комплекса, посебно Б1 и Б3, као и низ важних минерала, као што су калијум, магнезијум и гвожђе. То није случајно. Биљка у том спољашњем слоју складишти хранљиве материје које штите кртолу и помажу јој да преживи у земљи, па се управо ту налази и највећа нутритивна вредност. Када кромпир огулимо, ми заправо уклањамо његов најбогатији слој, остављајући иза себе углавном скроб и воду.
Кора кромпира има још једну важну улогу: она је природна заштитна баријера током кувања. Када се кромпир кува ољуштен, витамини растворљиви у води, попут витамина Ц и неких витамина Б-групе, лако „побегну“ у воду у којој се кува. Када се, међутим, кромпир кува у љусци, она делује као штит који задржава драгоцене хранљиве материје унутар плода. Због тога кувани кромпир у љусци може садржати и до неколико пута више витамина него онај који је претходно ољуштен.
Обиље влакана и aнтиоксиданата
Нутриционисти истичу и да кора кромпира обилује влакнима, која су кључна за добар рад црева, стабилан ниво шећера у крви и дужи осећај ситости. Управо та влакна помажу да кромпир, често неправедно проглашен храном која гоји, постане део уравнотежене исхране. Када се једе са кором и припрема без превише масноће, кромпир може да буде изузетно заситан, а релативно нискокалоричан оброк.
Још један разлог зашто би љуску требало сачувати јесте присуство антиоксиданата. Кора кромпира садржи полифеноле и друге заштитне биљне супстанце које помажу организму да се бори против упала и оксидативног стреса, процеса који су повезани са старењем и бројним хроничним болестима. Посебно су богате овим једињењима сорте кромпира са црвеном и љубичастом кором, али и обичан, светли кромпир, има далеко више антиоксидативног потенцијала у кори него у самој средини.
Наравно, кључно је да кромпир који се једе са кором буде добро опран и, по могућству, из органског узгоја или са проверено безбедних поља, како би се смањио унос пестицида. Љуска треба да буде чиста, без зелених делова, јер они нису знак да је кромпир млад, већ могу указивати на присуство соланина, природне супстанце која у већим количинама може да буде штетна.
У кулинарству, кромпир са кором нуди и богатији укус и бољу текстуру. Печен у рерни, куван на пари или припремљен у супи, задржава више ароме и пријатну, благо орашасту ноту коју ољуштени кромпир нема. У многим традиционалним кухињама света, од медитеранске до скандинавске, управо је кромпир у љусци основа најздравијих и најједноставнијих јела.
