Božićna bajka za odrasle
Natalija Cajić poručuje da „najradosniji dan u godini” simboliše sreću, veselje, zajedništvo u porodici i darivanje, a time podseća da je „život najveći dar”
Ostavljam ti ovu priču. Da je objaviš onda kada budeš osetila kako je pravi trenutak da ljudima pošalješ poneku iskričavu reč nade. Samo poneku. Ne preteruj sa rečima – reči su kojima svoju prvu knjigu započinje Natalija Cajić, master filologije i direktorka beogradskog „Jugoton –Kroacija rekordsa”, poznata po organizovanju mnogih intervjua, promocija i drugih okupljanja u centru glavnog grada.
Na naslovnoj strani, u autorkinom potpisu knjige „Fenjeri i note” piše da je to božićna bajka za odrasle. Jer, dodala je u potpisu, „kroz ovu priču provejavaju čarobne note violončelistkinje iz bajke, Jele Čelo”. A inspirisane su, kako nam otkriva, talentom i životom violončelistkinje Jelene Mihailović i njenim uspesima među kojima je i sviranje na dodeli Oskara u Los Anđelesu, kao i izdavanje albuma za „Vorner mjuzik grup”. Valjevčanka Mihailovićeva, izabrana i za narodnu poslanicu 2020. a čija se biografija našla u izdanju enciklopedije Oksforda 2023. na listi dve hiljade najuspešnijih ljudi Srbije, inspirisala je Nataliju da napiše priču o devojčici koja je svako veče dolazila ispred kuće pored fenjera gledajući senku žene koja svira, zamišljajući ko sve u toj kući živi.
„Jedne večeri pred praznike otvorila je vrata. U mislima je glasno zveckao Božić. A kada dolazi Božić, otvaraju se vrata i srce celog sveta”, piše Natalija, opisujući susret devojčice sa čelistkinjom koja u tom trenu susreta konstatuje: „Dugo već slušaš kako sviram”, a otkada razgovaraju svako veče.
„Nisam ni slutila da će njena silueta ostati tako dugo pored mene”, piše Natalija, autobiografski tumačeći zašto se posle novinarske karijere okrenula muzičkoj produkciji. I nastavlja u knjizi:
„Te večeri dok su svi čekali Novu godinu, pevala mi je o putevima: Putujem da bih uhvatila ideje. Putujem da bih videla ljude koji ne stare i da bih sedela na mestima gde su sedeli pisci. Da bih pronašla pesnike”. Autorka u knjizi zaključuje „Ljudi koji imaju šarene uspomene nikada nisu sami”.
Recenzetnkinja Klaudija Čular piše da je bilo samo pitanje vremena kad će Natalija Cajić popustiti pritisku svojih prijatelja i poznanika i prestati da potiskuje pisca u sebi.
– Deca vide čaroliju jer je traže, rekao je pisac Kristofer Mur, a knjiga „Fenjeri i note” upravo nas podseća na to da nikada ne izgubimo dečji pogled na svet i da su kreiranjem u našoj mašti, naše mogućnosti bezgranične, a svet mnogo bolje mesto. Zato ne čudi što je autorka radnju smestila vremenski u dane Božića, koji je najradosniji dan u godini i simboliše sreću, veselje, zajedništvo u porodici i darivanje. Život je, ustvari, naš najveći dar, poručuje Natalija, a nakon čitanja njene bajke, možemo da se zapitamo koliko smo prerasli dete u sebi, koliko se odaljili od naših osećaja i koji je smisao postojanja. Priču prate i crteži Jasmine Cajić koji nam dočaravaju u knjizi opisane božićne slike. Likovi –Talija koja nakratko gubi svoj svet mašte, Žena srebrne kose kao mudrac i fenjer kao svetlo nade stvaraju knjigu koja je bajka samo zato što se prepliću čudnovato i čudesno, nadrealno i prirodno, ali je ustvari podsetnik da naš svet može da bude bolji ako tražimo lepotu u njemu, piše Čulareva.
Natalija Cajić je rođena 1981. u Novom Sadu, završila je Karlovačku gimnaziju, a potom književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. U RTV Vojvodina radila je šest godina, bila je glavni urednik TV Novi Sad, a onda postala predstavnik velike regionalne diskografske kuće u Beogradu.
