Божићна бајка за одрасле
Наталија Цајић поручује да „најрадоснији дан у години” симболише срећу, весеље, заједништво у породици и даривање, а тиме подсећа да је „живот највећи дар”
Остављам ти ову причу. Да је објавиш онда када будеш осетила како је прави тренутак да људима пошаљеш понеку искричаву реч наде. Само понеку. Не претеруј са речима – речи су којима своју прву књигу започиње Наталија Цајић, мастер филологије и директорка београдског „Југотон –Кроација рекордса”, позната по организовању многих интервјуа, промоција и других окупљања у центру главног града.
На насловној страни, у ауторкином потпису књиге „Фењери и ноте” пише да је то божићна бајка за одрасле. Јер, додала је у потпису, „кроз ову причу провејавају чаробне ноте виолончелисткиње из бајке, Јеле Чело”. А инспирисане су, како нам открива, талентом и животом виолончелисткиње Јелене Михаиловић и њеним успесима међу којима је и свирање на додели Оскара у Лос Анђелесу, као и издавање албума за „Ворнер мјузик груп”. Ваљевчанка Михаиловићева, изабрана и за народну посланицу 2020. а чија се биографија нашла у издању енциклопедије Оксфорда 2023. на листи две хиљаде најуспешнијих људи Србије, инспирисала је Наталију да напише причу о девојчици која је свако вече долазила испред куће поред фењера гледајући сенку жене која свира, замишљајући ко све у тој кући живи.
„Једне вечери пред празнике отворила је врата. У мислима је гласно звецкао Божић. А када долази Божић, отварају се врата и срце целог света”, пише Наталија, описујући сусрет девојчице са челисткињом која у том трену сусрета констатује: „Дуго већ слушаш како свирам”, а откада разговарају свако вече.
„Нисам ни слутила да ће њена силуета остати тако дуго поред мене”, пише Наталија, аутобиографски тумачећи зашто се после новинарске каријере окренула музичкој продукцији. И наставља у књизи:
„Те вечери док су сви чекали Нову годину, певала ми је о путевима: Путујем да бих ухватила идеје. Путујем да бих видела људе који не старе и да бих седела на местима где су седели писци. Да бих пронашла песнике”. Ауторка у књизи закључује „Људи који имају шарене успомене никада нису сами”.
Рецензетнкиња Клаудија Чулар пише да је било само питање времена кад ће Наталија Цајић попустити притиску својих пријатеља и познаника и престати да потискује писца у себи.
– Деца виде чаролију јер је траже, рекао је писац Кристофер Мур, а књига „Фењери и ноте” управо нас подсећа на то да никада не изгубимо дечји поглед на свет и да су креирањем у нашој машти, наше могућности безграничне, а свет много боље место. Зато не чуди што је ауторка радњу сместила временски у дане Божића, који је најрадоснији дан у години и симболише срећу, весеље, заједништво у породици и даривање. Живот је, уствари, наш највећи дар, поручује Наталија, а након читања њене бајке, можемо да се запитамо колико смо прерасли дете у себи, колико се одаљили од наших осећаја и који је смисао постојања. Причу прате и цртежи Јасмине Цајић који нам дочаравају у књизи описане божићне слике. Ликови –Талија која накратко губи свој свет маште, Жена сребрне косе као мудрац и фењер као светло наде стварају књигу која је бајка само зато што се преплићу чудновато и чудесно, надреално и природно, али је уствари подсетник да наш свет може да буде бољи ако тражимо лепоту у њему, пише Чуларева.
Наталија Цајић је рођена 1981. у Новом Саду, завршила је Карловачку гимназију, а потом књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. У РТВ Војводина радила је шест година, била је главни уредник ТВ Нови Сад, а онда постала представник велике регионалне дискографске куће у Београду.
