Mnoge koristi od piskavice
Zbog velike količine sluzi iz semena pomaže iskašljavanje i povećava aktivnosti želuca i creva, jača organizam, snižava šećer u krvi
Piskavica (Trigonella foenum graecum L.) je biljka koja se vekovima koristi u tradicionalnoj medicini, posebno na Bliskom istoku, u Indiji i mediteranskim zemljama. Na našim prostorima poznata je pod mnoštvom narodnih imena, kao što su grčko seme, svinda, kozji rog, jarčev rog, rožić, roženjača, grčko sijeno, proseničak, tripeat, božja travica, rogačići, itd.
Prva upotreba piskavice bila je u ishrani stoke, naročito konja. Egipćani su je koristili za balzamovanje pokojnika, dok najstariji zapisi o njenoj upotrebi potiču iz sredine drugog milenijuma pre nove ere. Neka od lekovitih svojstava, kao što su ublažavanje tegoba povezanih s opektinama i njihovo lečenje, već tada su bila poznata.
Poznata još Hipokratu
Njenu primenu opisali su Hipokrat i Diskorid. Od srednjeg veka ova lekovita biljka se redovno koristi u medicini.
Uz široku primenu u fitoterapiji dosta se koristi kao začin, posebno i Indiji i na Bliskom istoku.
U našoj zemlji je isključivo gajena biljka, ali se malo gaji.
Droga piskavice sadrži 20–30 odsto sluzastih materija saponozide, trigonelin, fiziološki inaktivan alkaloid metil- flavonski glikozid, holin, organski vezano gvožđe, fosfor, vitamin Ce i šest do 10 procenata masnog ulja.
Zbog velike količine sluzi, koja se izoluje iz semena, droga povoljno utiče na iskašljavanje i povećanje aktivnosti želuca i creva, jača organizam i potpomaže metabolizam. Povećava broj crvenih krvnih zrnaca, olakšava varenje i iskorišćavanje belančevina.
U poslednje vreme se govori o njenoj moći da snižava visoke vrednosti šećera u krvi i povećava laktaciju. Spolja, kao obloga (seme skuvano kao kaša) koristi se za omekšanje otoka, upale kože, za ispiranje usta kod upale i bolesti zuba.
Seme se preporučuje kao zamenu za riblje ulje.
Piskavica je jednogodišnja biljka visoka do 50 cm, seme je četvrtasto, spljošteno i glatko. Cveta od aprila do jula.
Prema botaničkoj klasifikaciji pripada porodici leptirnjača (Fabaceae). Iz ove botaničke porodice biljaka ekonomski značaj u ljudskoj ishrani imaju pasulj, grašak, soja, sočivo, kikiriki, a u ishrani stoke detelina i lucerka.
Zajedničko svim leptirnjačama je prisustvo korenskih krtolica u kojima žive bakterije sposobne da vežu atmosferski azot i transformišu ga u jedinjenja iz kojih je dostupan biljkama. Zahvaljujući tome mogu da žive na vrlo siromašnim zemljištima. Iz istog razloga njihovim gajenjem se zemljište značajno obogaćuje azotnim materijama.
Piskavica se koristi i kao sredstvo za stimulisanje apetita, kod pothranjenosti i gubitka apetita usled drugih bolesti. Upotreba se preporučuje i kod anemije, a često je, usled visokog sadržaja proteina i amino-kiselina, koriste sportisti za povećanje mišićne mase. Povoljno deluje na metabolizam i regulisanje varenja, prisutne sluzi olakšavaju crevni tranzit i deluju umirujuće na upalne procese u digestivnom sistemu.
Obzirom na diuretična svojstva aktivnih sastojaka, piskavica je čest sastojak čajnih mešavina za detoksikaciju organizma. Aktivni sastojci deluju zaštitno i na jetru i doprinose eliminaciji štetnih materija unetih hranom i lekovima.
Savremenim istraživanjima potvrđeno je povoljno dejstvo piskavice na održanje ravnoteže nivoa šećera i holesterola u krvi. Takođe su dokazani i povoljni efekti kod hipertenzije i kardiovaskularnih bolesti, kao i kod anemije.
Čaj od ove biljke povoljno deluje i na oporavak sluznice organa za varenje, kod čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu.
Oprez kod alergija
Kod osoba alergičnih na orašice (orahe, bademe, kikiriki, itd.) može doći do alergijske reakcije, s toga se tim osobama savetuje poseban oprez.
Piskavica je jako aromatična, medonosna biljka. U tekstilnoj industriji koristi se za apreturu lanenih tkanina.
To je biljka toplih krajeva. Za razvoj je neophodna nešto veća vlažnost u periodu od nicanja do cvetanja. Za gajenje su pogodna lakša ilovasto-peskovita i neutralna do alkalna zemljišta s dosta vlage.
Piskavica ne podnosi monokulturu i treba je gajiti u plodoredu, posle đubrenih okopavina, strnina i mahunarki.
Zrelo seme ubira se kada sazri (požuti) oko dve trećine mahuna. Osušeno seme se čuva dobro zatvoreno i zaštićeno od svetla, vlage i štetočina. Često ga treba proveravati da se ne bi ubuđalo.
