Многе користи од пискавице
Због велике количине слузи из семена помаже искашљавање и повећава активности желуца и црева, јача организам, снижава шећер у крви
Пискавица (Trigonella foenum graecum L.) је биљка која се вековима користи у традиционалној медицини, посебно на Блиском истоку, у Индији и медитеранским земљама. На нашим просторима позната је под мноштвом народних имена, као што су грчко семе, свинда, козји рог, јарчев рог, рожић, рожењача, грчко сијено, просеничак, трипеат, божја травица, рогачићи, итд.
Прва употреба пискавице била је у исхрани стоке, нарочито коња. Египћани су је користили за балзамовање покојника, док најстарији записи о њеној употреби потичу из средине другог миленијума пре нове ере. Нека од лековитих својстава, као што су ублажавање тегоба повезаних с опектинама и њихово лечење, већ тада су била позната.
Позната још Хипократу
Њену примену описали су Хипократ и Дискорид. Од средњег века ова лековита биљка се редовно користи у медицини.
Уз широку примену у фитотерапији доста се користи као зачин, посебно и Индији и на Блиском истоку.
У нашој земљи је искључиво гајена биљка, али се мало гаји.
Дрога пискавице садржи 20–30 одсто слузастих материја сапонозиде, тригонелин, физиолошки инактиван алкалоид метил- флавонски гликозид, холин, органски везано гвожђе, фосфор, витамин Це и шест до 10 процената масног уља.
Због велике количине слузи, која се изолује из семена, дрога повољно утиче на искашљавање и повећање активности желуца и црева, јача организам и потпомаже метаболизам. Повећава број црвених крвних зрнаца, олакшава варење и искоришћавање беланчевина.
У последње време се говори о њеној моћи да снижава високе вредности шећера у крви и повећава лактацију. Споља, као облога (семе скувано као каша) користи се за омекшање отока, упале коже, за испирање уста код упале и болести зуба.
Семе се препоручује као замену за рибље уље.
Пискавица је једногодишња биљка висока до 50 цм, семе је четвртасто, спљоштено и глатко. Цвета од априла до јула.
Према ботаничкој класификацији припада породици лептирњача (Fabaceae). Из ове ботаничке породице биљака економски значај у људској исхрани имају пасуљ, грашак, соја, сочиво, кикирики, а у исхрани стоке детелина и луцерка.
Заједничко свим лептирњачама је присуство коренских кртолица у којима живе бактерије способне да вежу атмосферски азот и трансформишу га у једињења из којих је доступан биљкама. Захваљујући томе могу да живе на врло сиромашним земљиштима. Из истог разлога њиховим гајењем се земљиште значајно обогаћује азотним материјама.
Пискавица се користи и као средство за стимулисање апетита, код потхрањености и губитка апетита услед других болести. Употреба се препоручује и код анемије, а често је, услед високог садржаја протеина и амино-киселина, користе спортисти за повећање мишићне масе. Повољно делује на метаболизам и регулисање варења, присутне слузи олакшавају цревни транзит и делују умирујуће на упалне процесе у дигестивном систему.
Обзиром на диуретична својства активних састојака, пискавица је чест састојак чајних мешавина за детоксикацију организма. Активни састојци делују заштитно и на јетру и доприносе елиминацији штетних материја унетих храном и лековима.
Савременим истраживањима потврђено је повољно дејство пискавице на одржање равнотеже нивоа шећера и холестерола у крви. Такође су доказани и повољни ефекти код хипертензије и кардиоваскуларних болести, као и код анемије.
Чај од ове биљке повољно делује и на опоравак слузнице органа за варење, код чира на желуцу и дванаестопалачном цреву.
Опрез код алергија
Код особа алергичних на орашице (орахе, бадеме, кикирики, итд.) може доћи до алергијске реакције, с тога се тим особама саветује посебан опрез.
Пискавица је јако ароматична, медоносна биљка. У текстилној индустрији користи се за апретуру ланених тканина.
То је биљка топлих крајева. За развој је неопходна нешто већа влажност у периоду од ницања до цветања. За гајење су погодна лакша иловасто-песковита и неутрална до алкална земљишта с доста влаге.
Пискавица не подноси монокултуру и треба је гајити у плодореду, после ђубрених окопавина, стрнина и махунарки.
Зрело семе убира се када сазри (пожути) око две трећине махуна. Осушено семе се чува добро затворено и заштићено од светла, влаге и штеточина. Често га треба проверавати да се не би убуђало.
