Ekspedicija za Ginisa
„Neistraženi Amazon sa Ešom Dajksom” donosi uzbudljivo putovanje kroz srce prašume na kom se istraživač iz naslova suočavao sa ekstremnim uslovima
Velški istraživač, avanturista i televizijski autor Eš Dajks već godinama pomera granice ljudske izdržljivosti, upuštajući se u ekspedicije na neka od najnepristupačnijih mesta na planeti. Nepromenjenim tempom i entuzijazmom vodi gledaoce kroz novi serijal „Neistraženi Amazon sa Ešom Dajksom”, koji od 16. decembra, utorkom u 20.00, emituje kablovski kanal Vijasat eksplor.
U ovoj uzbudljivoj dokumentarnoj seriji Dajks predvodi malu ekspediciju duboko u srce amazonske prašume, suočavajući se sa ekstremnim uslovima, nepoznatim terenima i izazovima koji testiraju i telo i duh.
U pohodu na izvor reke
Kako je rekao u intervjuu za britanske medije, za njega je ovo bila prava misija.
„Znate, zapravo smo ciljali na tri Ginisova svetska rekorda. Međutim, jedan od rekorda nismo uspeli da ostvarimo, jer je džungla jednostavno bila neprohodna u odnosu na količinu hrane koja nam je preostala. Jedan od najvećih izazova Amazona bio je zapravo pronalaženje mesta za sletanje helikoptera, da bismo uopšte mogli da započnemo ekspediciju. Dakle, rekao bih da je pronalaženje mesta za sletanje, samo da bismo stigli i počeli putovanje, bio veliki izazov”, kazao je Dajks.
Pronalaženje izvora reke bio je poseban izazov. „Znao sam da će to biti teško. To područje nikada nije zaista bilo mapirano. Samo smo znali da se negde ispod guste džungle u tom regionu nalazi izvor reke. Zato smo morali da mapiramo tačne geografske koordinate izvora, po dužini i širini. Bilo je izuzetno teško pronaći ga, jer se šumsko tlo račva u mnogo različitih pravaca.
Prkosili infekciji
To naravno nije bilo sve. „Tu su i tipični izazovi života u Amazonu: pronalaženje hrane, izbegavanje uboda i ujeda. Imate reku punu pirana. Ali to nisu male, crvenotrbušne pirane – to su velike pirane, i one su zaista ogromne. Tu su i vučje ribe, koje su još agresivnije, zatim kajmani, električne jegulje, ogromna vlažnost, i naravno komarci i druge stvari koje ujedaju, a ponekad se i zavlače pod kožu”, ispričao je Dajks.
Koliko je ova misija opasna, govori i činjenica da je troje članova ekipe imalo stafilokoknu infekciju, koja je zamalo vodila ka evakuaciji celog tima.
Međutim, ništa nije moglo da ih zaustavi na putu da otkriju izvor reke Kopename i budu prvi tim ikada koji će preći čitav tok reke, od izvora do ušća, kroz Amazon, kroz državu Surinam, najdivljiju i najzeleniju zemlju na planeti.
„Usput, plan nam je bio i da postanemo najbrži tim koji je osvojio najviši vrh u zemlji, Julijana Top, što smo i uspeli, a zatim i Tabl Mauntin, drugi najviši vrh. Popeli smo se na Tabl Mauntin, ali postoji jedna strana koja je nešto viša, do koje nismo stigli. Mislim da smo prilično rano odustali, jer smo znali da je to drugi najviši vrh, a da smo već osvojili najviši. Zbog morala tima i timskog rada, jer ovog puta nisam bio sam, mislim da je bila ispravna odluka da se vratimo, jer je prioritet bio da se svi bezbedno i živi spustimo od izvora do ušća reke Kopename”, objasnio je velški istraživač istraživač.
Izazov od 37 dana
Ova neverovatna avantura trajala je 37 dana i zapravo je jedna od kraćih. Znao je on i mnogo duže da ostane na terenu ne bi li ostvario sve što je zamislio. „Tokom 34 dana nismo videli nijedno ljudsko biće. Zaista nismo videli nikoga. Jedini tragovi ljudi na koje smo naišli bili su autohtoni rezovi u stenama, stari verovatno i po nekoliko hiljada godina, mesta gde su nekada ljudi oštrili svoje alate i oružje. To je bilo neverovatno videti”, ispričao je Dajk promovišući seriju.
Bez ljudi i bez pomoći – bilo je veoma surovo. „Prvo, morate imati svest o okruženju. Morate znati šta je u Amazoniji opasno, a šta nije. Tu su nam mnogo pomogla dva zoologa – Dik i Met. Njihovo znanje o Surinamu i divljem svetu je neverovatno. Od njih smo dobili informacije o životinjama, ali i o tome šta možemo, a šta ne možemo da jedemo”, kazao je ovaj avanturista koji je sa ekipom spremao pirane, jegulje i raže.
Verovali ili ne, do kraja ekspedicije izgubili su po deset kilograma – što zbog slabijeg pristupa kaloričnijoj hrani što zbog svakodnevnoj izloženosti teškim fizičkim aktivnostima.
