Ne pitajte šta veštačka inteligencija može da uradi za nas, pitajte šta nam radi

Nekada su bile potrebne arhive da biste sproveli određenu pretragu. Danas odgovori stižu u roku od nekoliko minuta, čak i sekundi. Odgovor dobijamo koristeći alate veštačke inteligencije kao što su Guglov Gemini, ČetGPT ili Siri. Prebacivanje kognitivnog napora na veštačku inteligenciju postalo je nova tsvarnost, ali ona dolazi sa sve većim dokazima da ljudska inteligencija opada.

Naravno, ovo nije prvi put da nova tehnologija izaziva zabrinutost. Studije već pokazuju kako nas mobilni telefoni ometaju, društvene mreže oštećuju naš krhki raspon pažnje, a GPS je učinio naše navigacione sposobnosti zastarelim. Sada dolazi veštačka inteligencija, kopilot, koja će nas osloboditi naših kognitivno najzahtevnijih zadataka – od obrade poreskih prijava do pružanja terapije, pa čak i usameravanja kako da razmišljamo, piše Gardijan.

Gde ova situacija postavlja naš mozak?

„Najveća briga u ovim vremenima generativne veštačke inteligencije nije da li ona može da ugrozi ljudsku kreativnost ili inteligenciju”, kaže psiholog Robert Sternberg sa Univerziteta Kornel, poznat po svom revolucionarnom radu o inteligenciji, „već da se to već dogodilo i sada samo posmatramo na koji način”.

Argument da postajemo manje inteligentni potiče iz nekoliko studija. Neke od najubedljivijih su one koje ispituju Flinov efekat – primećeno povećanje koeficijenta inteligencije tokom uzastopnih generacija širom sveta od 1930. godine, koje se pripisuje faktorima životne sredine, a ne genetskim promenama. Ali poslednjih decenija, Flinov efekat se usporio ili čak preokrenuo.

U Velikoj Britaniji, sam Džejms Flin je pokazao da je prosečan koeficijent inteligencije četrnaestogodišnjaka opao za više od dva poena između 1980. i 2008. godine. U međuvremenu, globalna studija Programa za međunarodnu procenu učenika (PISA) pokazuje neviđeni pad rezultata iz matematike, čitanja i nauke u mnogim regionima, pri čemu mladi ljudi takođe pokazuju slabiji raspon pažnje i slabije kritičko razmišljanje.

Ipak, iako su ovi trendovi empirijski i statistički robusni, njihova tumačenja su sve samo ne tačna.

„Svi žele da upru prstom u veštačku inteligenciju, ali to treba izbegavati”, kaže Elizabet Dvorak sa Medicinskog fakulteta Fajnberg Univerziteta Nortvestern u Čikagu, koja je nedavno identifikovala naznake preokreta Flinovog efekta u velikom uzorku američke populacije testirane između 2006. i 2018. godine.

Inteligencija je mnogo komplikovanija od toga i verovatno je oblikovana mnogim varijablama – poznato je da mikronutrijenti poput joda utiču na razvoj mozga i intelektualne sposobnosti, slično tome, promene u prenatalnoj nezi, broj godina obrazovanja, zagađenje, pandemije i tehnologija utiču na koeficijent inteligencije, što otežava izolovanje uticaja jednog faktora.

„Ne delujemo u vakuumu i ne možemo pokazati na jednu stvar i reći: 'To je to'“, kaže Dvorak.

Ipak, iako je uticaj veštačke inteligencije na ukupnu inteligenciju teško kvantifikovati (barem kratkoročno), zabrinutost zbog kognitivnog rasterećenja koje smanjuje specifične kognitivne veštine je validna – i merljiva.

Studije sugerišu da upotreba veštačke inteligencije za zadatke vezane za pamćenje može dovesti do smanjenja sopstvenog kapaciteta pamćenja pojedinca.

Kada se razmatra uticaj veštačke inteligencije na naš mozak, većina studija se fokusira na generativnu veštačku inteligenciju – alat koji nam je omogućio da se oslobodimo više kognitivnog napora nego ikada ranije. Svako ko poseduje telefon ili računar može pristupiti skoro svakom odgovoru, napisati bilo koji esej ili kompjuterski kod, proizvesti umetničko delo ili fotografiju – sve u trenutku. Napisano je na hiljade članaka o mnogim načinima na koje GenAI ima potencijal da poboljša naše živote, kroz povećanje prihoda, zadovoljstvo poslom i naučni napredak, da nabrojimo samo neke.

Goldman Saks je 2023. godine procenio da bi GenAI mogao povećati godišnji globalni BDP za sedam odsto tokom perioda od 10 godina – što je povećanje od oko sedam milijardi dolara.

Međutim, strah dolazi od činjenice da nas automatizacija ovih zadataka lišava mogućnosti da sami vežbamo te veštine, slabeći neuronsku arhitekturu koja ih podržava. Baš kao što zanemarivanje naših fizičkih vežbi dovodi do propadanja mišića, autsorsing kognitivnog napora atrofira neuronske puteve.

Jedna od naših najvažnijih kognitivnih veština koja je u opasnosti je kritičko razmišljanje. Zašto biste razmatrali šta cenite kod nekog autora kada možete da pitate ČetGPT da razmisli umesto vas?

Istraživanje naglašava ove zabrinutosti. Naučnik Majkl Gerlih testirao je 666 ljudi u Velikoj Britaniji i otkrivena je značajna korelacija između česte upotrebe veštačke inteligencije i nižih veština kritičkog mišljenja – pri čemu su mlađi učesnici koji su pokazali veću zavisnost od alata veštačke inteligencije postigli niže rezultate u kritičkom mišljenju u poređenju sa starijim odraslima.

Slično tome, studija istraživača sa Majkrosofta i Univerziteta Karnegi Melon u Pitsburgu anketirala je 319 ljudi u profesijama koje koriste veštačku inteligenciju najmanje jednom nedeljno. Iako je poboljšao njihovu efikasnost, takođe je inhibirao kritičko mišljenje i podstakao dugoročno prekomerno oslanjanje na tehnologiju, što istraživači predviđaju da bi moglo dovesti do smanjene sposobnosti rešavanja problema bez podrške veštačke inteligencije.

„Odlično je imati sve ove informacije na dohvat ruke“, rekao je jedan učesnik u Gerlihovoj studiji, „ali ponekad se brinem da zapravo ne učim niti pamtim ništa. Toliko se oslanjam na veštačku inteligenciju da ne mislim da bih znao kako da rešim određene probleme bez nje.“

Ovu eroziju kritičkog mišljenja pogoršavaju algoritmi vođeni veštačkom inteligencijom koji diktiraju šta vidimo na društvenim mrežama.

„Uticaj društvenih medija na kritičko mišljenje je ogroman“, kaže Gerlih.

„Da bi se vaš video video video, imate četiri sekunde da privučete nečiju pažnju.“ Rezultat? Poplava kratkih poruka koje se lako vare, ali ne podstiču kritičko mišljenje.

Time što vam se serviraju informacije umesto da se to znanje stiče kroz kognitivni napor, sposobnost kritičke analize značenja, uticaja, etike i tačnosti onoga što ste naučili lako se zanemaruje nakon onoga što izgleda kao brz i savršen odgovor.

 „Biti kritičan prema veštačkoj inteligenciji je teško – morate biti disciplinovani. Veoma je izazovno ne prebaciti svoje kritičko mišljenje na ove mašine“, kaže Gerlih.

Uticaj veštačke inteligencije na kreativnost je podjednako uznemirujući. Studije pokazuju da veštačka inteligencija teži da pomogne pojedincima da proizvedu više kreativnih ideja nego što mogu sami da generišu. Međutim, u celoj populaciji, ideje koje je smislio veštački inteligencija su manje raznovrsne, što na kraju znači manje trenutaka u kojima se razmišljanjem dolazi do nekog rešenja.

Da biste osigurali da održite svoju sposobnost kreativnog razmišljanja, možda biste želeli da razmislite o tome kako se angažujete sa veštačkom inteligencijom – aktivno ili pasivno. Istraživanje Marka Milera sa Univerziteta u Ulmu pokazuje vezu između korišćenja društvenih medija i veće kreativnosti kod mlađih ljudi, ali ne i kod starijih generacija. Udubljujući se u podatke, on sugeriše da bi to moglo biti povezano sa razlikom u načinu na koji ljudi koji su rođeni u eri društvenih medija koriste ih u poređenju sa onima koji su do njih došli kasnije u životu.

Uz ono što se dešava dok koristite veštačku inteligenciju, možda biste trebali razmisliti i o tome šta se dešava nakon što je koristite. Kognitivni neuronaučnik Džon Kunios sa Univerziteta Dreksel u Filadelfiji objašnjava da, baš kao i sve ostalo što je prijatno, naš mozak dobija uzbuđenje od iznenadnog trenutka uvida, podstaknutog aktivnošću u našim neuronskim sistemima nagrađivanja. Ove mentalne nagrade pomažu da se setimo ideja koje menjaju svet, a takođe i da modifikujemo svoje neposredno ponašanje, čineći nas manje sklonima riziku – smatra se da sve ovo podstiče dalje učenje, kreativnost i mogućnosti.

Postoje i druge dugoročne implikacije koje treba razmotriti. Istraživači su tek nedavno otkrili da učenje drugog jezika, na primer, pomaže u odlaganju početka demencije za oko četiri godine, ali u mnogim zemljama manje studenata se prijavljuje za jezičke kurseve. Odustajanje od drugog jezika u korist aplikacija za trenutno prevođenje koje pokreće veštačka inteligencija može biti razlog, ali nijedna od njih ne može – za sada – tvrditi da štiti vaše buduće zdravlje mozga.

Kao što Šternberg upozorava, moramo prestati da pitamo šta veštačka inteligencija može da uradi za nas i početi da se pitamo šta nam radi. Dok ne znamo sa sigurnošću, odgovor je, prema Gerlihu, „obučavanje ljudi da ponovo budu ljudskiji – koristeći kritičko razmišljanje, intuiciju – stvari koje računari još ne mogu da urade i gde možemo da dodamo pravu vrednost.“

„Veštačka inteligencija je tu da ostane. Moramo da budemo u sinergiji sa njom, zato moramo da naučimo kako da to radimo na pravi način“, objašnjava Gerlih.