Mozaik je za mene sreća

Viđamo je na bilbordima i u TV reklamama, pa bi, na prvi pogled, moglo da se pomisli da je reč o manekenki. Međutim, iza tog lica koje odiše smirenošću, stoji akademska slikarka i mozaičarka, poznata i cenjena širom sveta – Anđelka Radojević, koja svoju Šumadiju ne napušta: „Ovde sam svoj na svome, od rođenja”.

Čekić, nakovanj, klešta i pinceta – to je njen alat. U sudaru snage i preciznosti nastaje mozaik, način njene komunikacije sa svetom. Ta tehnika, koja ne prašta greške, daruje trajnost.

– Dugotrajan je to proces, ali lep. Za mene je mozaik antistres terapija, vreme koje provodim kvalitetno sama sa sobom. U njega ugrađujem sve svoje znanje i ljubav, koju kasnije delim sa publikom – kaže Anđelka.

„Kada ne bi bilo žena, dijamant bi bio samo običan kamenčić”, rekao je Viktor Igo, a Anđelka je obične kamenčiće utkala u mozaike tako da su zasenili drago kamenje.

Na nedavnoj izložbi „Art & Diamonds”, dame su umesto blistavog nakita čežnjivo gledale njene slike.

Sloj na sloj

Mozaik „Pobednik”, građen od okamenjenog drveta, raznih vrsta škriljca i kamena.

– To je tehnika sloj na sloj, koju sam godinama nadograđivala i po kojoj sam, verovatno, jedinstvena u svetu. Izazov je u tome što se nacrtana kontura gubi slaganjem slojeva kamena. Tada morate, kao vajar, da poznajete anatomiju i imate osećaj za treću dimenziju – objašnjava mozaičarka.

Savetuje da višeslojni mozaik posmatramo s distance:

– Što ste bliže, slika je apstraktnija – do ne prepoznavanja; ako se skroz približite, umesto kose „Pobednika” videćete pejzaž.

Portret devojke s pletenicom, pod nazivom „Gea”, Anđelka je izložila 2017. na Bijenalu mozaika u Raveni – najznačajnijoj svetskoj izložbi modernog mozaika. Bila je jedini predstavnik ovog dela Evrope u istoriji Bijenala i selektovana za takmičarsku izložbu GAeM (umetnici mlađi od 40 godina). Iz celog sveta izabrano je samo 13 autora.

– U Raveni sam napravila veliki uspeh – kaže. – Pandan tom radu bila je „Pletenica”, izvedena za izložbu „Tradicija kao kriterijum”, na koju se pozivaju samo odabrani umetnici primenjene umetnosti. Tema je bila – Šumadija, što mi je bilo posebno drago jer sam upravo odatle. Išla sam u kamenolome da skupljam kamen s područja Kragujevca, Kraljeva i Vrnjačke Banje. Koristila sam materijal koji pruža samo zemlja Šumadije. Uradila sam pletenicu – kiku, simbol tradicionalne srpske frizure.

Kroz ovaj rad želela je da prikaže kontrast između ženstvenosti i robusnosti – između delikatnosti kose i snage kamena. Kamen simbolizuje postojanost i večnost, a okamenjeno drvo, svojim šarama i bojama, donosi toplinu i životnost.

Svako njeno delo predstavlja novo istraživanje – odnos između tradicionalnog i modernog, materijala i vizije.

Smatra da svako mora da ima strategiju u životu, strpljenje i veru u samog sebe.

– Mozaik je za mene sreća. Radim ono što volim, uživam u svakom novom izazovu. Što je zadatak teži, to je meni zanimljivije – kaže Anđelka.

U svet umetnosti je zakoračila s devet godina.

– Portrete sam počela da radim u Školi za mlade talente u „Zamku kulture” u Vrnjačkoj Banji, odakle sam rodom. Rad na mozaiku je drugačiji – on ne imitira slikarstvo i ne prašta greške. Morate imati jasnu viziju onoga što želite. Diplomirala je na Akademiji lepih umetnosti, a specijalističke studije mozaika završila na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Đure Radulovića. Obrazovanje je sticala u Srbiji, što je posebno impresioniralo svetske kritičare koji su navikli na italijanske škole mozaika.

Njeno stvaralaštvo inspirisano je bogatstvom kulturnog nasleđa Balkana, ali se istovremeno razvija u duhu savremene svetske umetnosti. Od minijatura poput

„Oka”, izrađenog od murano stakla, do monumentalnih dela poput Svetog Petra u Topčiderskoj crkvi, visokog više od dva metra – njena dela odlikuju neverovatna preciznost i umetnička disciplina. Sa svojim timom radila je i na mozaicima za Vladu Nigerije i na projektima za jahte.

Anđelka je članica više profesionalnih umetničkih udruženja.

Imuna na strah

– Kao što voda strpljivo oblikuje kamen, tako je i mene oblikovala priroda, tiho, ali zauvek – kaže. – Odrasla sam pod Gočem, okružena šumama i potocima. Roditelji su me odmalena vodili i na selo i u šumu, pa danas s punim pravom mogu da kažem da gotovo nikada nisam bolesna. Imunitet se gradi od malih nogu, ali ne samo onaj telesni – već i onaj životni, onaj koji te čini otpornim, radoznalim i spremnim da istražuješ svet bez straha.

Njen život je neprekidna avantura: od jahanja i skakanja sa slonova u afričkim parkovima, preko ronjenja s ajkulama u Atlantskom okeanu, karnevala u Riju i zip-lajna iznad provalije tik uz vulkan Arenal na Kostariki, pa sve do zmija i škorpiona na tanjiru. Sve to ide uz mozaik zbog koga je često u prilici da, zajedno sa suprugom Brankom, mesecima živi i stvara u različitim krajevima sveta – od Južne Afrike i Izraela, preko Amerike, Brazila i Čilea, sve do samog kraja sveta, u vetrovitim prostranstvima argentinske Patagonije.

– Ali koliko god da sam putovala, uvek sam se vraćala onome što me najdublje oblikovalo – vožnjama po zabačenim predelima Srbije, kroz jedva utabane puteve i guste šume, bilo da sam za volanom SUV-a, „bagija” ili „pinzgauera”.

Branje pečuraka i sakupljanje puževa deo su mog detinjstva – kao i potraga za kamenom po kamenolomima i planinskim rečnim koritima.

Upravo tu, među slojevima zemlje i prašinom koja se lepi za ruke, pronašla sam mir koji nijedan okean ni adrenalin nisu mogli da mi daju. Taj mir pretvorio se u stvaranje – u tišinu kamena, u sjaj stakla, u mozaik.

Priznaje da su je nedavno pitali da li ide poslom ili iz zadovoljstva i da je odgovorila da je to za nju neodvojivo.

– Moje zadovoljstvo jeste moj posao – kaže.

Radionice vodi širom sveta – od SAD i Izraela, preko Južne Afrike i Latinske Amerike, do Evrope. Do sada je svoje znanje prenela na više od 450 polaznika različitih uzrasta.

– Ljudi me pokreću. Njihova radoznalost i potreba da stvaraju. Moj rad je omogućio da ih baš ovde, u srcu Balkana, okupljam iz različitih delova sveta, one koji žele da uče, da se usavršavaju, da dožive ovu zemlju onako kako je ja osećam – iskreno, sirovo, toplo. Jer Srbija ume da iznenadi. Kad joj priđeš otvorenog srca, ona ti uzvrati snagom, bojom, i dubinom koju svet tek otkriva – kaže umetnica.

Sveti Luka

Mozaik posvećen Svetom Luki izrađen je za Osnovnu školu „Gornja Varoš” u Zemunu, uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije. Nastao je od murano stakla, zlata i prirodnog kamena, u većem formatu.

– Inspiraciju sam pronašla u liku hilandarskog Svetog Luke, ali sam u njegovu izradu unela i svoj lični pečat. Mnogo vremena sam posvetila istraživanju, tražeći najbolje rešenje da delo zrači i prenese duhovnu snagu koju sam želela da oseti svako ko ga pogleda. Raditi po uzoru nikada nije jednostavno – jer pravo delo ne sme biti kopija, već novi izraz u drugom medijumu, sa sopstvenim identitetom i prepoznatljivošću – veruje Anđelka Radojević.