Neustrašive žene Srbije

Junakinje novog serijala „Neustrašive žene Srbije” auorke Smiljane Popov, koji je na programu TV Studio B u sredu, u 17 časova, biće prve srpske lekarke, naučnice, prosvetiteljke, vizionarske vladarke, doktorke nauka i umetnice koje su pomerale granice kulturne istorije Srbije i krčile nove horizonte u mnogim sferama života, te zadužile kako srpsku kulturu, nauku, umetnost, vladavinu prava, tako i kulturni život Srbije koji baštinimo i danas.

- Koliko je blistavih, revolucionarnih, genijalnih umova nepravedno proterano iz istorije i razvejano iz javnog sećanja, samo zato što su bile žene… Žene koje su nas svojim neustrašivim karakterima i sudbinama koje je krojio i ranjavao čist idealizam, vera u neki humaniji svet i spremnost na ličnu žrtvu zarad opšteg dobra - toliko zadužile, da bez njih danas ne bismo mogle da završavamo fakultete, da se zapošljavamo, putujemo same ili volimo koga želimo… Mi smo im se, pak, odužili, kako već majstorski umemo – zaboravom. Zato serijal „Neustrašive žene Srbije” kroz osam priča želi da podseti na neke od tih odvažnih, neustrašivih, ponosnih žena zahvaljujući kojima imamo izbore da živimo onako kako želimo, ali i da srpsko društvo činimo boljim i humanijim mestom za život – kaže ova TV autorka.

Jedna Srpkinja rekla je (pre Klare Cetkin i Roze Luksemburg) da žene treba da imaju pravo da se školuju i da rade, baš kao i muškarci. Prema rečima Smiljane Popov, velika je hrabrost za jednu ženu u Srbiji 19. veka da digne glas u pravno osvešćenom muškom svetu i da kaže da želi pred zakonom da bude ravnopravna sa muškarcem.

- Taj paradoks „biti žena, ali smeti” možda najbolje svedoči koliki smo put prešle – gde smo bile, a gde smo danas. Zahvaljujući protagonistkinjama  serijala – tim nesebičnim „ženama koje smeju”, koje su heroine i naših savremenih života, jer zahvaljujući njihovoj posvećenosti opštem dobru, društvenoj angažovanosti, socijalnoj pravdi i složnosti da menjaju svet za dobro čitavog čovečanstva –  mi danas idemo u školu, studiramo, možemo da radimo, zarađujemo, volimo koga hoćemo, putujemo, glasamo, posedujemo ličnu imovinu, kao da je to najprirodnija moguća stvar.

- Treba da znamo da su pre nešto više od sto godina žene o tome mogle samo da sanjaju. A zahvaljujući onim odlučnim, pravdoljubivim, složnim među njima poput junakinja serijala (ali i svim onim muškarcima koji su ih podržavali i isto tako živeli za jednakost svih ljudi na planeti) danas smo slobodne da same nezavisno odlučujemo o svojim životima i da nam čuveni stih „ja sam žena, ali smem” prve srpske feministkinje, učiteljice, pesnikinje i glumice Srpskog narodnog pozorišta - Drage Dimitrijević Dejanović, danas zvuči kao neverovatni anahronizam – primećuje ova novinarka.

Prva epizoda posvećena je dr Smilji Kostić-Joksić, lekarki koja je iskorenila tuberkulozu u SFR Jugoslaviji uvođenjem BSŽ vakcina i sistematskom imunizacijom celokupnog stanovništa. Zato ju je predsednik Francuske 1952. odlikovao ordenom Legije časti, ali je 1954. junakinja ove priče, uprkos svim zaslugama i neprikosnovenom naučnom autoritetu svetskih razmera, izbačena sa Medicinskog fakulteta, a moralno rehabilitovana tek 2001, i to kao jedina žena u grupi od  trideset i jednog profesora, među kojima je bio i njen suprug prof. dr Aleksandar Kostić, genije srpske nauke.

Bila je prva žena docent na Medicinskom fakultetu, a te 1939. i jedina docentkinja u čitavoj Kraljevini Jugoslaviji i žena sa najvišim akademskim statusom u celoj Kraljevini. Uprkos svemu, bila je potpuno zaboravljena do pre nekoliko godina, i zato je prva epizoda ovog serijala posvećena baš njoj, kako bi našoj uspavanoj, nejakoj kulturi sećanja vratila mesto i sjaj koji joj pripada. Van senke uspešnog muža, što je bila nažalost, česta ženska sudbina i u svetskoj istoriji.

U ovom serijalu, žene nisu viši tihi, nevidljivi svedoci istorije, već glavne protagonistkinje.

Ovaj projekat finansiran je iz budžeta Republike Srbije - Ministarstvo informisanja i telekomunikacija.