Неустрашиве жене Србије

Јунакиње новог серијала „Неустрашиве жене Србије” ауорке Смиљане Попов, који је на програму ТВ Студио Б у среду, у 17 часова, биће прве српске лекарке, научнице, просветитељке, визионарске владарке, докторке наука и уметнице које су померале границе културне историје Србије и крчиле нове хоризонте у многим сферама живота, те задужиле како српску културу, науку, уметност, владавину права, тако и културни живот Србије који баштинимо и данас.

- Колико је блиставих, револуционарних, генијалних умова неправедно протерано из историје и развејано из јавног сећања, само зато што су биле жене… Жене које су нас својим неустрашивим карактерима и судбинама које је кројио и рањавао чист идеализам, вера у неки хуманији свет и спремност на личну жртву зарад општег добра - толико задужиле, да без њих данас не бисмо могле да завршавамо факултете, да се запошљавамо, путујемо саме или волимо кога желимо… Ми смо им се, пак, одужили, како већ мајсторски умемо – заборавом. Зато серијал „Неустрашиве жене Србије” кроз осам прича жели да подсети на неке од тих одважних, неустрашивих, поносних жена захваљујући којима имамо изборе да живимо онако како желимо, али и да српско друштво чинимо бољим и хуманијим местом за живот – каже ова ТВ ауторка.

Једна Српкиња рекла је (пре Кларе Цеткин и Розе Луксембург) да жене треба да имају право да се школују и да раде, баш као и мушкарци. Према речима Смиљане Попов, велика је храброст за једну жену у Србији 19. века да дигне глас у правно освешћеном мушком свету и да каже да жели пред законом да буде равноправна са мушкарцем.

- Тај парадокс „бити жена, али смети” можда најбоље сведочи колики смо пут прешле – где смо биле, а где смо данас. Захваљујући протагонисткињама  серијала – тим несебичним „женама које смеју”, које су хероине и наших савремених живота, јер захваљујући њиховој посвећености општем добру, друштвеној ангажованости, социјалној правди и сложности да мењају свет за добро читавог човечанства –  ми данас идемо у школу, студирамо, можемо да радимо, зарађујемо, волимо кога хоћемо, путујемо, гласамо, поседујемо личну имовину, као да је то најприроднија могућа ствар.

- Треба да знамо да су пре нешто више од сто година жене о томе могле само да сањају. А захваљујући оним одлучним, правдољубивим, сложним међу њима попут јунакиња серијала (али и свим оним мушкарцима који су их подржавали и исто тако живели за једнакост свих људи на планети) данас смо слободне да саме независно одлучујемо о својим животима и да нам чувени стих „ја сам жена, али смем” прве српске феминисткиње, учитељице, песникиње и глумице Српског народног позоришта - Драге Димитријевић Дејановић, данас звучи као невероватни анахронизам – примећује ова новинарка.

Прва епизода посвећена је др Смиљи Костић-Јоксић, лекарки која је искоренила туберкулозу у СФР Југославији увођењем БСЖ вакцина и систематском имунизацијом целокупног становништа. Зато ју је председник Француске 1952. одликовао орденом Легије части, али је 1954. јунакиња ове приче, упркос свим заслугама и неприкосновеном научном ауторитету светских размера, избачена са Медицинског факултета, а морално рехабилитована тек 2001, и то као једина жена у групи од  тридесет и једног професора, међу којима је био и њен супруг проф. др Александар Костић, геније српске науке.

Била је прва жена доцент на Медицинском факултету, а те 1939. и једина доценткиња у читавој Краљевини Југославији и жена са највишим академским статусом у целој Краљевини. Упркос свему, била је потпуно заборављена до пре неколико година, и зато је прва епизода овог серијала посвећена баш њој, како би нашој успаваној, нејакој култури сећања вратила место и сјај који јој припада. Ван сенке успешног мужа, што је била нажалост, честа женска судбина и у светској историји.

У овом серијалу, жене нису виши тихи, невидљиви сведоци историје, већ главне протагонисткиње.

Овај пројекат финансиран је из буџета Републике Србије - Министарство информисања и телекомуникација.