Ambasador srpskih vina

Tomislava Ivanovića smo upoznali na predstavljanju jedne vinske kuće u selu Kula. Stigao je kolima iz Beograda, klimnuo glavom prisutnima u znak pozdrava. Domaćini su ga dočekali kao posebnog gosta. Ubrzo smo saznali i zašto.

Ivanovića vinari u Srbiji, regionu, Evropi, pa i šire vrlo dobro poznaju i cene.

On je nacionalni i internacionalni vinski sudija, novinar koji vrlo stručno i, kako kažu, nepodmitljivo piše o vinima.

Kriva je „Vinopedija”

U razgovoru sa prestižnim gostom saznali smo da je za sve kriva „Vinopedija” – digitalna enciklopedija srpskog vinarstva zamišljena da predstavi domaća vina i vinarije na svetskoj sceni. Pokrenuta je 2010. godine zahvaljujući neobičnom susretu i zajedničkoj energiji Tomislava Ivanovića i Batista Matoza iz Švajcarske.

– Radili smo u bankarstvu. Kolega iz Švajcarske je imao zamisao da se doseli ovde i izvozi domaća vina koja bi se prodavala putem portala koji smo pokrenuli – objašnjava Ivanović svoj upliv u svet vina.

Cilj je, dodaje, od samog početka bio da se svetu predoči vinski identitet naše zemlje, ispričaju skoro zaboravljene vinske priče iz regije, a istovremeno približe i svetske vinske regije, otkriju autentična vina i širi vinska kultura na srpskom i engleskom jeziku.

Vremenom je „Vinopedija” postala jedan od retkih vinskih veb-sajtova u Srbiji gde vinarije ne mogu da plate da se njihova vina predstavljaju i hvale.

Međutim, Batist se okrenuo drugim interesovanjima i vratio u Švajcarsku. Ostao je sajt. Ivanović kaže da je u početku imao dilemu da li da s tim nastavi. Bilo mu je žao urađenog posla, ali je sajt zadržao kao hobi sve do 2016. Paralelno je radio u banci.

Zaključili smo da je po struci ekonomista, na šta nam je kroz osmeh rekao:

– Ne, ja sam ušao u banku kao prevodilac, pa stigao do šefa kabineta izvršnog odbora, ušao u sferu korporativnog upravljanja.

Za rad na sajtu bilo mu je potrebno da produbi znanje o vinu, pa je završio kurs za somelijera. Danas je član Udruženja somelijera Vojvodine.

– Osećao sam da mi to znanje nedostaje, ma koliko teorijski bio potkovan. Praksa je u ovom poslu jako bitna – da se proba što više vina, ode na što više smotri, festivala, u što više vinarija.

Tomislav je nosilac sertifikata WSET (Level 3 Award in Wines), koji izdaje londonska škola („Wine & Spirit Education Trust”). Taj sertifikat potvrđuje razumevanje vinskih regiona, sorti i stilova, ali i sposobnost analitičke degustacije i procene kvaliteta vina.

Uloženi trud i znanje rezultirali su nagradom: „Vinopedija” je prvi veb-sajt iz jugoistočne Evrope koji je 2016. godine proglašen za najbolji vinski blog na francuskom takmičenju „Millésima Blog Awards”.

– Odlazak u Bordo da primim nagradu bio je i životna prekretnica. Stizalo je sve više poziva za posete vinskim podrumima, sajmovima, ocenjivanjima... Rasla je i dilema: portal ili posao u banci. Hobi je prevagnuo i postao moja profesija. Roditelji su bili zbunjeni i zabrinuti. Mislili su da napuštam divan, siguran, bankarski posao. Nije im bilo jasno kakvo je to novo zanimanje – da me zovu da jedem, pijem, probavam vina. Pitali su se kako može od toga da se živi. Međutim, vremenom je sve došlo na svoje.

Prošle godine u Bugarskoj je dobio priznanje „Vinska ličnost godine na Balkanu” kao ekspert za vina ove regije.

Prokupac – srpska priča za svet

Tomislav je bio i inicijator pokretanja Međunarodnog dana prokupca (14. oktobar), uz obrazloženje da je to naše autohtono vino pred kojim je svetska slava.

– Kada smo počeli, bilo je samo 15 etiketa prokupca, sada ih je 80. Prokupac je uspešna priča, a imali smo sreću da su bili sačuvani stari vinogradi. Obavljena je dobra klonska selekcija. Sada je vinarima mnogo lakše da zasade prokupac nego ranije.

Prokupac je dobio i preporučeni oblik vinske čaše, što je značajan korak u vinskoj standardizaciji i posebno međunarodno priznanje.

Zahvaljujući Tomislavu, internacionalni vinski stručnjaci čuli su za sorte jagoda, župa i srbija. Uspostavljena je saradnja s organizacijom „Wine Mosaic”, kako bi se i u Srbiji vinari ohrabrili da proizvode vina od lokalnih sorti grožđa za svetsku pozornicu.

Tomislav nije zažalio što se upustio u vinsku priču. Kaže da je to zanimljiv, dinamičan posao. U banci se radi od devet do 18 ili 19 časova, pa kad se završi. Ovaj posao je nešto potpuno drugo.

– Imam tu kreativnu slobodu da pišem tekstove, s druge strane, puno putujem, obilazim vinarije i vinske regije, sajmove.

Šali se da ima priliku da proba najbolja vina gde god otputuje.

Za šest meseci ove godine, dva meseca je proveo „na točkovima”, putujući po Evropi. Kada smo ga pozvali, bio je na putu iz Berlina za Beograd. Rado ide u Istanbul, gde se, kako kaže, sreću kultura istoka i zapada, severa i juga.

– Turska proizvodi jako fina vina. Nažalost, visoke su akcize, tako da su prilično skupa. Jako cenim Francusku kao vinsku zemlju i tu njihovu tradiciju. Znanje koje se tamo akumuliralo tokom vekova. Uvek mi je drago da obilazim njihove vinske regije.

Tomislav je danas u prilici da bira gde bi želeo da živi, ali kako kaže – Srbiju voli i ne bi je menjao. Žao mu je što nedovoljno cenimo ono što imamo ovde.

Ocena kao smernica

Trenutno u svetu postoji puno vinskih ocenjivanja. Zanimalo nas je da li postoji objektivna ocena kvaliteta vina ili je stvar ukusa.

– Sudije, kada ocenjuju, traže balans, da svi elementi vina koje osećamo u čaši – arome, kiseline, šećeri – budu u skladu. A to je ipak objektivno.

Za kraj razgovora, pitali smo ga koje je to vino pred kojim se „poklonio”.

– Za vreme Jugoslavije važilo je pravilo da prokupac daje prosečna vina koja mogu da odleže do pet godina – udžbenička definicija. Taj „vau” efekat bio je kada sam prvi put probao prokupac iz Župe star 10 godina. Bio sam ponosan na prokupac i uveren da ako primenimo moderne tehnike vinogradarstva, a ne one iz vremena socijalizma, možemo da očekujemo vrhunske rezultate i vino za ponos. Prokupac je predodređen da bude reprezentativna srpska sorta vinove loze.

Bez bermeta na „Titaniku”

Ivanović razotkriva i neke mitove o vinima koji dugo caruju na našim prostorima: car Dušan nije imao vinovod, bermet nije bio na brodu „Titanik”.

Tamjanika se gaji već pet vekova

Tamjanika se u Srbiji gaji više od pet vekova. Po Ivanovićevim rečima, najzaslužniji za njen opstanak su vinari iz Župe. Ovo aromatično, muskatno vino postalo je simbol kulturnog identiteta. Srbija prati svetske trendove – potražnja za autohtonim vinima raste, a tamjanika, prokupac i bagrina postaju naša vinska šansa.

– Šansa za našu zemlju je da se pozicionira kvalitetom. Do sada smo prošli kroz dve faze. Kada je krenula renesansa srpskog vinarstva, krajem 20. veka, tada je fokus bio više na internacionalnim sortama vinove loze. Međutim, sada je trend obrnut i mnogo više su zastupljene autohtone sorte – podseća Ivanović, napominjući da je dobro što imamo i jedno i drugo, jer se u vinarstvu trendovi smenjuju s godinama.

Tržište traži autentičnost

Ivanović se nedavno vratio iz Diseldorfa, gde je bilo reči o trenutnom stanju u vinarstvu. Novi trend su vina bez alkoholna, kao što imamo bezalkoholna piva. Potrošnja penušavih vina Španije i Italije je u porastu, dok su crvena vina u padu, a bela vina stagniraju.

– Srbiju shvataju kao novi-stari svet. Tek sada otkrivaju sve te naše autohtone sorte i renesansu koja se dešava zadnjih dvadesetak godina na Balkanu. Potražnja za prokupcem je u porastu. U svetu je trend vina s nižim procentom alkohola, laganijih, u kojima dominira voće – kaže naš sagovornik.

Naša ružica

Srpski stil u vinarstvu postoji – i zove se ružica. Za razliku od rozea, ružica ima više bojenih i taninskih jedinjenja, dublju strukturu i snažniji ukus. Proizvodi se od prokupca u Toplici, Župi i Šumadiji. Uz bermet sa Fruške gore, to su lokalni vinski izrazi koji mogu postati naše međunarodne odrednice.