Koji kolači su u modi

Na osnovu izbora sladokusaca i po gastro-trendovima na društvenoj mreži „Tiktok”, najpopularniji kolači među mladima su francuski makaronsi, italijanski dželato, američki kronat, japanski moči, turska baklava, portugalski paštel de nata, ali i nove poslastice poput frikšejkova i babl vaflija.

Svi su se oni našli na nedavno objavljenoj listi 20 najomiljenijih slatkiša širom sveta.

Svaka od navedenih poslastica ima svoj „identitet”, neke su čuvari tradicije, druge ambasadori urbane inovacije.

Ono što ih spaja nije samo sladak ukus, već i atraktivan izgled, pogodan za „Instragram”. Ako je suditi po „Tiktoku”, najpopularniji slatkiši moraju da budu šareni, punjeni, fotogenični i, po mogućstvu, da stanu u jedan zalogaj i jedan haštag. Baš kao što su frikšejkovi, babl vafli, makaronsi i taijaki korneti scenografija za društvene mreže koje diktiraju šta je „in”. Za status gastro-zvezde važno je da „preko noći” budu globalni hit na internetu ili, kako bi se to danas reklo, da postanu viralni.

Odavno je prihvaćeno da svet i strane kulture upoznajemo preko ukusa. Ukusi nas povezuju. Jedenje močija ili paštel de nate nije samo gastronomski čin – to je putovanje, znak otvorenosti prema drugim kulturama. Poslastice su jedan od simbola pripadnosti globalnoj zajednici. Frikšejkovi i babl vafli „pozivaju” na igru, svaki zalogaj je drugačiji, svaka čaša je nova kompozicija. Mladi vole da učestvuju u kreiranju, bilo da sami prave novi proizvod ili da biraju šta će biti „nasloženo”.

Baklava, simbol svečanosti

Mnogi slatkiši podsećaju na detinjstvo, porodične tradicije ili praznične običaje, a mladi ih ponovo otkrivaju u novom kontekstu. Neki od najomiljenijih, poput baklave, imaju istorijsku podlogu, status. Vekovima prisutna u osmanskoj kuhinji, baklava je simbol gostoprimstva. U 15. veku sultan Mehmed Drugi uveo ju je u dvorsku kuhinju, a recept se usavršavao kroz stoleća, dodajući slojeve tankog testa, bogate orašaste nadeve i prelivanje sirupom od meda ili šećera.

I planetarno popularni francuski makaronosi imaju i slast i priču. Slično puslicama, prave se od belanaca, sa šećerom, bademovim brašnom i bojom za hranu. Francuzima je ovu prestižnu poslasticu doneo Italijan, bar tako kaže predanje. Bio je to kuvar kraljice Katarine Mediči tokom renesanse. Prvobitno su makaronsi bili jednostavni biskviti od badema, umesto današnjih sendvič-kolačića. Moderna verzija nastala je u 19. i 20. veku zahvaljujući francuskim poslastičarima, koji su razvili i nove ukuse. Danas se makaronosi prave u svim duginim bojama, s neverovatnim ukusima, pa je internet preplavljen ovim šarenim zalogajčićima.

Italijanski sladoled ili dželato dobio je savremeni oblik u Firenci u 16. veku. Prvi dželato poslužen je na dvoru Medičijevih, a bio je napravljen od mešavine jaja, mleka i pavlake.

Gastronomsku tradiciju dužu od tri veka ima najpoznatiji portugalski kolač paštel de nata – hrskava korpica od lisnatog testa punjena slatkim vanila kremom od jaja i bogato posuta cimetom. Pre više od 300 godina kolač je nastao u manastiru, u istorijskom predgrađu Lisabona, a danas je nacionalni ponos.

Alfahores je naziv za sendvič-kolačiće, omiljene širom Latinske Amerike, a za Argentince simbol njihove nacionalne kuhinje. Prave se od brašna, meda i orašastih plodova sa slatkim punjenjem od karamelizovanog kondezovanog mleka. Priča kaže da ih je i Mesi, najbolji fudbaler svih vremena, dobijao kao nagradu za postignut go, na početku karijere.

U Holandiji se slade strupvaflima. To su tanki vafli preliveni sirupom, prodaju se na pijacama još od 19. veka. Navodno ga je u gradu Gauda, poznatom po gauda siru, napravio jedan pekar tako što je preostale ispečene komadiće keksa prelivao karamel sirupom. Nekada „siromašni kolači” postali su planetarno omiljeni uz čaj ili kafu.

Moči pripada tradicionalnoj japanskoj kuhinji, služi se tokom praznika zbog verovanja da donosi sreću i zdravlje. Mali, okrugli i pomalo gumasti kolačići od lepljivog pirinča punjeni su pastom od pasulja, crnog susama, kikirikija, pa čak i sladoleda. Kako bi bio što privlačniji, boji se jestivim bojama. Skup je: kuglica u Beogradu košta oko 400 dinara.

Na listi 20 veličanstvenih je i taijaki kornet koji se pravi od testa za palačinke. Nastao je u Japanu početkom 20. veka kao ulična hrana. U obliku je ribe što simbolizuje sreću i blagostanje, punjen slatkom pastom od crvenog pasulja. U Vankuveru je postao novi gastro-fenomen, i kao taijaki kornet za sladoled bio je najpopularnija poslastica u 2025. godini. Taijaki je primer kako jedna tradicionalna poslastica može da emigrira, adaptira se, i postane simbol nove urbane kulture. Taijaki može da se degustira i u Beogradu.

Ulična hrana

Babl vafli potiču iz Hongkonga, gde su nastali pedesetih godina prošlog veka kao način da se iskoristi višak testa. Brzo su postali hit ulične hrane, a njihova neobična tekstura, hrskava spolja, mekana i pufnasta iznutra, osvojila je srca širom sveta. Peku se u specijalnom kalupu s okruglim udubljenjima. Obično se savijaju u konus i pune sladoledom, voćem, čokoladom, šlagom, pa čak i slanim dodacima. Poslastica je hit u Londonu, Njujorku i evropskim metropolama.

Za domaću verziju testo se pravi od brašna, jaja, šećera, mleka i praška za pecivo. Kalup za babl vafle može se nabaviti preko interneta, a onda – pustiti mašti na volju.

Zaher torta, nastala 1832. na dvoru u Beču, ima čak i svoj dan – 5. decembar. Simbol je elegancije i čokoladne raskoši.

Osim poslastica koje su autentične i često se vezuju za nacionalni identitet, postoje i one nastale zahvaljujući kreativnim fuzijama i društvenim mrežama.

Kronat je spoj kroasana i krofne, nastao u Njujorku 2013. godine, globalni je hit. Na listi najpopularnijih su i frikšejkovi iz Australije, nastali 2014. Reč je o milkšejku prepunom kolača, krofni, čokolade, šlaga, karamele i svega što može da se „nasloži” u jednu čašu, pa čak i celo parče torte. Postali su instagramični simbol moderne poslastičarske kulture, brzo se proširili svetom, a u Beograd neke poslastičarnice ih nude kao „šejk za hrabre”.

Svako lice ima i naličje. Aktivisti grupe koja se bori protiv preterane upotrebe šećera traže da se u Velikoj Britaniji zabrane milkšejkovi koji imaju više od 300 kalorija. Među najgorima su se pokazali popularni frikšejkovi, pojedini imaju i do 1.280 kalorija.

LISTA 20 NAJPOPULARNIJIH

Pariz, Francuska          makarons

Rim, Italija                  dželato (italijanski sladoled)

Njujork, SAD                   kronat (kroasan + krofna)

Dubai, UAE                      dubai čokolada

Seul, Južna Koreja         tangulu (karamelizovano voće)

Tokio, Japan                     moči (pirinčani kolačići)

Bangkok, Tajland                mango sa lepljivim pirinčem

London, Engleska               babl vafli

Istanbul, Turska                baklava

Barselona, Španija           čuros s čokoladom

Lisabon, Portugal               paštel de nata (kremasto pecivo)

Amsterdam, Holandija         strupvafls

Berlin, Nemačka                   berlinska krofna sa džemom

Beč, Austrija                         zaher torta

Kopenhagen, Danska              dansko slatko pecivo

Melburn, Australija            frikšejk (milkšejk + dekoracija)

Toronto, Kanada                    japanske sufle palačinke

Vankuver, Kanada                 taijaki korneti (u obliku ribe)

Meksiko Siti                       pan dulse (slatki hleb)

Buenos Ajres, Argentina     alfahores (keks s karamelom i čokoladom)

Šta je hit u Srbiji

Srpska duša i dalje bira ono što miriše na detinjstvo i domaću kuhinju. Prema listi objavljenoj 2024. godine, najvoljeniji slatkiši u Srbiji su: krofne, često viđene kao autentično srpsko jelo. Ipak, zlataste, mirisne „lopte” koje odolevaju vekovima rođene su u Nemačkoj. U Bavarskoj i Austriji krofne su kultna stvar – punjene džemom od kajsija, često se jedu za vreme karnevala. Krofne su poput priče koja se prilagođava jeziku domaćina. U Americi su dobile rupu i postale donats, u Francuskoj se transformišu u benje, a u Srbiji ostaju okrugle, pune, i često najbolje kad su napravljene bez recepta, „od oka”.

Na drugom mestu naših „hitova” su knedle sa šljivama, slede šnenokle, reforma torta, vasina torta i naravno slatko od kajsija, smokvi, ruže, trešnje…

Zanimljivo je da se tradicionalni deserti sve više „unapređuju” i dopunjuju ukusima novih generacija, pa smo dobili krofne s lavandom, šnenokle s muskatnim vinom, lenju pitu s orasima i medom…