Molimo, ne dirati limun

U blizini najvećeg grada južne Italije – Napulja smestilo se Sorentinsko poluostrvo. Na južnoj strani obale, u procepima kanjona koji završavaju u moru, jedno do drugog nižu se mestašca čuvene Amalfijske obale.

Prošetali smo ušuškanim, izuzetno simpatičnim i na podnevnom suncu gotovo praznim Atranijem, na glavnom trgu posetili smo crkvu i probali ovdašnju napolitansku picu i sladoled.

Gužva na gradskim plažama

Zatim smo pešice, magistralom koja vijuga između prelepih zaliva krenuli put oko jedan kilometar udaljenog i turistički izuzetno posećenog Amalfija. Po ovom gradiću dobila je naziv čitava, nevelika južna obala Sorentinskog poluostrva. U Amalfiju, na glavnom trgu, na vrhu velikog stepeništa obišli smo predivnu Katedralu Svetog Andreja s bazilikom iz 9. veka, sazidanu u romaničkom stilu, s vidnim uticajem arapske i normanske arhitekture.

Normani, Arapi i Katalonci smenjivali su se u vladavini ovim prostorima vekovima, a Napolitansko kraljevstvo postalo je deo jedinstvene države tek ujedinjenjem Italije, 1860. godine.

U Amalfiju, nadomak prepune gradske plaže, s lokalne autobuske stanice na samoj obali, izuzetno strmom uzbrdicom autobus nas je poveo na sam vrh stenovitih predela, kroz vinograde i plantaže čuvenog amalfijskog limuna, i svoj put završio nadomak predivnog mestašca po imenu Ravelo.

Limun specijalne sorte sfusato amalfitano – amalfijski limun koji se kaskadno gaji duž Amalfijske obale, nekoliko puta je veći od „običnog” limuna, nije jarkožut i veličine je omanje dinje. Turisti koji prvi put ugledaju napolitanski limun, obično u neverici imaju potrebu da ga pipnu i uvere se u ono što vide, te zbog ovoga lokalni trgovci na tezgama postavljaju napise: „Molimo, ne dirati limun!”. Od napolitanskog limuna koji ima deblju i mekšu koru i koji je slatkast, nije kiseo kao obični limun, pravi se čuveni liker limončelo, dok na letnjim vrućinama, u Napulju, Napuljskom zalivu i duž Amalfijske obale, na ulici može da se kupi neverovatno osvežavajući đus od slatkog limuna s izmrvljenim ledom.

Vila Rufolo

Od krajnje stanice autobusa kojim smo stigli u mesto Ravelo, od vidikovca gde s najviših delova pogled puca na Mediteran čija se površina iz daleka presijava na jarkom suncu, samo nekoliko minuta pešice udaljeno je jedno od najromantičnijih imanja ovog dela obale – Vila Rufolo. Raskošne mediteranske bašte elegantnih pinija i cvetnih bugenvilija na strmoj litici iznad mora dopunjuju skulpture inspirisane antikom, muzej i mali amfiteatar koji je leti domaćin koncertima klasične muzike.

Silaskom na obalu, u procepu ispod magistrale skriveno je nekoliko čudesnih uvala s plažama koje, ukoliko ne obratite pažnju na njih tokom vožnje, veoma brzo nestanu. Smeštene u dubokom zalivu klanca, uz dramatične pejzaže klisura koje se strmo spuštaju ka moru, s po dve do tri kuće i peščano-šljunkovitim žalom, Furore i La Praja neke su od skrivenih bisera Amalfijske obale.

www.umetnostputovanja.rs

Pozitano za imućne

Pre nego što se magistralni put odvoji od mora i vrati duboko u kopno nalazi se šarmantni Pozitano. Iako ovaj pastelni gradić na strmom obronku stene privlači pažnju, u poslednje vreme važi za meku pretežno imućnijih američkih turista. Zbog nesrazmerno velikog broja posetilaca, onaj dobro znani mediteranski šarm ovde je unekoliko izgubio na značaju i nalik istočnijem Amalfiju, prilično podlegao masovnom turizmu.

Suveniri Sorenta

Iz Amalfijske obale na jugu, magistralom preko brda stiže se na severnu stranu poluostrva, u Sorento, u Napuljskom zalivu, najveći grad i centar ovog dela rivijere. Smešten na obronku visoke, dramatične litice, romantični gradić zanimljive arhitekture pastelnih kuća, uzanih prolaza s lukovima i mediteranskim baštama prepunih palmi, ukrašenih kamenim statuama, obavezna je stanica svih turista.

Do obale se stiže liftom ili mnogo interesantnijim putem – nizbrdo, stepeništem kroz samu stenu. Suvenire čine keramičke posude i predmeti na kojima su oslikani napolitanski limun, ljute papričice i mediteransko voće. I liker limončelo, naravno.