Молимо, не дирати лимун

У близини највећег града јужне Италије – Напуља сместило се Сорентинско полуострво. На јужној страни обале, у процепима кањона који завршавају у мору, једно до другог нижу се месташца чувене Амалфијске обале.

Прошетали смо ушушканим, изузетно симпатичним и на подневном сунцу готово празним Атранијем, на главном тргу посетили смо цркву и пробали овдашњу наполитанску пицу и сладолед.

Гужва на градским плажама

Затим смо пешице, магистралом која вијуга између прелепих залива кренули пут око један километар удаљеног и туристички изузетно посећеног Амалфија. По овом градићу добила је назив читава, невелика јужна обала Сорентинског полуострва. У Амалфију, на главном тргу, на врху великог степеништа обишли смо предивну Катедралу Светог Андреја с базиликом из 9. века, сазидану у романичком стилу, с видним утицајем арапске и норманске архитектуре.

Нормани, Арапи и Каталонци смењивали су се у владавини овим просторима вековима, а Наполитанско краљевство постало је део јединствене државе тек уједињењем Италије, 1860. године.

У Амалфију, надомак препуне градске плаже, с локалне аутобуске станице на самој обали, изузетно стрмом узбрдицом аутобус нас је повео на сам врх стеновитих предела, кроз винограде и плантаже чувеног амалфијског лимуна, и свој пут завршио надомак предивног месташца по имену Равело.

Лимун специјалне сорте сфусато амалфитано – амалфијски лимун који се каскадно гаји дуж Амалфијске обале, неколико пута је већи од „обичног” лимуна, није јаркожут и величине је омање диње. Туристи који први пут угледају наполитански лимун, обично у неверици имају потребу да га пипну и увере се у оно што виде, те због овога локални трговци на тезгама постављају написе: „Молимо, не дирати лимун!”. Од наполитанског лимуна који има дебљу и мекшу кору и који је слаткаст, није кисео као обични лимун, прави се чувени ликер лимончело, док на летњим врућинама, у Напуљу, Напуљском заливу и дуж Амалфијске обале, на улици може да се купи невероватно освежавајући ђус од слатког лимуна с измрвљеним ледом.

Вила Руфоло

Од крајње станице аутобуса којим смо стигли у место Равело, од видиковца где с највиших делова поглед пуца на Медитеран чија се површина из далека пресијава на јарком сунцу, само неколико минута пешице удаљено је једно од најромантичнијих имања овог дела обале – Вила Руфоло. Раскошне медитеранске баште елегантних пинија и цветних бугенвилија на стрмој литици изнад мора допуњују скулптуре инспирисане антиком, музеј и мали амфитеатар који је лети домаћин концертима класичне музике.

Силаском на обалу, у процепу испод магистрале скривено је неколико чудесних увала с плажама које, уколико не обратите пажњу на њих током вожње, веома брзо нестану. Смештене у дубоком заливу кланца, уз драматичне пејзаже клисура које се стрмо спуштају ка мору, с по две до три куће и пешчано-шљунковитим жалом, Фуроре и Ла Праја неке су од скривених бисера Амалфијске обале.

www.umetnostputovanja.rs

Позитано за имућне

Пре него што се магистрални пут одвоји од мора и врати дубоко у копно налази се шармантни Позитано. Иако овај пастелни градић на стрмом обронку стене привлачи пажњу, у последње време важи за меку претежно имућнијих америчких туриста. Због несразмерно великог броја посетилаца, онај добро знани медитерански шарм овде је унеколико изгубио на значају и налик источнијем Амалфију, прилично подлегао масовном туризму.

Сувенири Сорента

Из Амалфијске обале на југу, магистралом преко брда стиже се на северну страну полуострва, у Соренто, у Напуљском заливу, највећи град и центар овог дела ривијере. Смештен на обронку високе, драматичне литице, романтични градић занимљиве архитектуре пастелних кућа, узаних пролаза с луковима и медитеранским баштама препуних палми, украшених каменим статуама, обавезна је станица свих туриста.

До обале се стиже лифтом или много интересантнијим путем – низбрдо, степеништем кроз саму стену. Сувенире чине керамичке посуде и предмети на којима су осликани наполитански лимун, љуте папричице и медитеранско воће. И ликер лимончело, наравно.