Hleb kao simbol vere, znak bogatstva i odraz blagostanja
Međunarodni dan hleba (često nazivan i Svetski dan hleba) obeležen je ove godine zanimljivim predavanjem u Etnografskom muzeju. Dok su žene iz Udruženja Novoseljanke predstavile šta sve svojim rukama umesile, od domaćeg tradicionalnog, uskršnjeg, božićnog hleba i slavskog kolača kulturolog Dimitrije Vujadinović govorio je o fenomenu i značaju hleba.
Ovaj dan uspostavilo je Udruženje pekara i poslastičara 2005. godine u Nemačkoj. Obeležava se sa namerom odavanja počasti hlebu koji se slaviti kao osnovna namirnica u ishrani širom sveta. Prisutan od davnina on je simbol čovekovog uspeha i zato je ovaj dan utemeljen i zbog promovisanja proizvodnje hleba, ali i sa namerom sprečavanja bacanja hleba.
O ulozi i simbolici obrednih hlebova govorila je i Katarina Selenić Bojović, kustoskinja Etnografskog muzeja.
"Od samog otkrića hleb je čoveku telesna hrana. On je kroz istoriju najviše je pažnje poklašao biljakama od kojih se hranio i zato je sam hleb zauzeo značajno mesto kroz istoriju i kao ritualna namirnica", rekla je kustoskinja dodajući da je zbog svega toga hleb rano postao običajni činilac koji se koristio se tokom najrazličitijih obreda.
Kulturolog Dimitrije Vujadinović podelio je priče o hlebu u vremenima rata i mira, predstavljajući teški vojnički hleb iz Prvog svetskog rata, kao i autentičnu „Cipovku – hleb koji se smeje na mesec”, upisanu u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
"Bogatstvo se meri hlebom. Nikada ne bacajte hleb, dajte ga životinjama, ostavite pored kontejnera. To je važno da naučimo naše naraštaje, jer je hleb etička vertikala, simbol sreće, uspeha, neuspeha, bogatstva, siromaštva", objasnio je ugledni kulturolog.
