Budućnost nam donosi životni vek i do 150 godina
Gošća podkasta „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar“ bila je Jelena Miladinović Delić, magistar farmacije u Velikoj Britaniji. Farmaciju je završila na čuvenom Kraljevskom koledžu u Londonu, radila je i kao profesor na univerzitetu, ali je odlučila da se više posveti farmaceutskoj praksi, da bi potom fokus preusmerila na kozmetologiju. Osmislila je svoju kozmetičku liniju koju promoviše u svetu, a veoma je aktivna i u britansko-srpskoj medicinskoj dijaspori.
Smatra da je važno da svaka žena u zrelim godinama shvati da treba da radi ono što ispunjava i što je čini srećnom, što su mnoge dame istakle u istraživanju koje je radila sa pripadnicama lepšeg pola u menopauzi.
– Žene kažu da je došlo njihovo vreme i da žele da ga provedu na način kako nama njima prija. I ja bih svakoj ženi to preporučila - da se zadubi u sebe i da prepozna ono što nju čini srećnom. Najvažnije je da se ona oseća dobro. A onda sve drugo dolazi samo... Inače su žene jako izložene očekivanjima sredine, nametanjem društvenih normi – rekla je gošća našeg podkasta.
Nedavno je u javnosti mogao da se čuje delić razgovora između predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika Kine Si Đinpinga, kada su govorili o tome da će ljudi u budućnosti možda živeti i 150 godina.
– O toj temi se već neko vreme govori i u svetu postoje centri za istraživanje starenja, gde se analizira kako starimo, na koji način, koji biomarkeri su važni za praćenje procesa starenja. Nadam se da će taj produženi životni vek zapravo biti obogaćen zdravljem pre svega, znači da će biti proveden u dobrom zdravlju, a kada je reč o broju godina to se ne zna… Realno je moguće da će životni vek čoveka biti duži u bliskoj budućnosti. Pojam biološkog starenja nije nužno izjednačen sa hronološkim starenjem. Znači, biološko starenje govori kako naše ćelije, naše tkivo i naš organizam u celosti stari, a hronološki je ono koliko imamo godina, odnosno šta „kaže“ krštenica. Ljudi su razumeli u svetu medicine i nauke da se ta dva staranja ne poklapaju često. Zato se dešava da za nekoga kažemo: „Pa ti ne izgledaš u skladu sa svojim godinama, izgledaš mnogo mlađe, nikad ti ne bih dala toliko godina“. To je zaista realnost današnjice, da mi imamo taj luksuz da možemo da negujemo kožu, da održavamo svoje dobro zdravlje duži niz godina. I ja lično mislim da svaki pojedinac treba da radi na tome kako da dobro zdravlje održe. Treba raditi n na prevenciji, koja je bitna grana medicine, ali i da uzmemo odgovornost u svoje ruke. Poruke koje smo čuli od Putina i Sija takođe ukazuju na to s koje strane zapravo dolazi mogućnost istraživanja i ko se zapravo time i bavi. Jedna je profesorka Andreja Mejer, koja radi u Singaporu, na njihovom nacionalnom univerzitetu, koja se detaljno i sistematski bavi pitanjem starenja. Radi se o kliničkim istraživanjima, o upotrebi određenih suplemenata u održavanju dugovečnosti i u održavanju dobrog zdravlja. To nije nimalo jednostavan proces i mnogo istraživanja je potrebno da bismo videli kako to zapravo naš organizam funkcioniše, kako se naše ćelije ponašaju, da li su naše mitohondrije promenile oblik, kako funkcionišu na nivou energije… Budućnost nam donosi životni vek barem do 150 godina. Ono što mogu da kažem kao iskustvo iz Engleske je da zaista veliki broj starijih građana dostiže stoti rođendan. Taj duži životni vek donosi nam različita iskustva i donosi jednu vrstu mudrosti, zrelosti, pa čak da kažem i nežnosti koju uočavam kod starijih ljudi. Oni imaju jedan razumevajući i nežan odnos i prema sebi i prema drugima i taj odnos prihvatanja sebe i to je nešto što zaista može da se kaže da je privilegija. Ima nešto zaista magično u tom životnom procesu – pojašnjava naša sagovornica.
U svetu se sviše govori o značaju pozitivnog starenja.
– Pozitivno starenje ili zdravo starenje je zapravo jedan pozitivan pristup godinama. Gleda se kako starimo i važno je da imamo cilj da ostanemo u dobrom zdravlju što duži period godina, da znamo kako naši organi funkcionišu, šta nama prija, kakva je naša genska struktura. Ima puno toga što individua može da predupredi svojim ponašanjem, svojim životnim navikama, svojim stavovima, pa ne smemo zaboraviti ni mentalno zdravlje i mentalnu higijenu koja je izuzetno važnna i prepoznata kao faktor za dugovečnost – navodi gošća našeg podkasta.
Eliksir mladosti je za našu gošću jedan spoj uma i tela koji osobi donosi jednu vrstu harmonije, prihvatanja sebe, posmatranja sebe sa jedne tačke zrelosti.
– I eliksir mladosti se krije zapravo u ćeliji. Ćelija je ta koja će vam dati signal. Ja ne znam koliko je to poznato, ali recimo naše ćelije komuniciraju jedna sa drugom, naši organi komuniciraju jedan sa drugim. To može da se istraži putem biohemijskih mehanizama i određenih testova. Ali, da bismo zadržali zdravu ćeliju, ipak su bitne životne navike. To podrazumeva u kakvim uslovima živimo, koliko spavamo, to je sve recept za dugovečnost, ali i kakvim se mislima hrani naš um, kako se odnosimo prema sebi, da li smo odgovorni, da li realno i objektivno vidimo sebe… - dodaje naša sagovornica.
Gde najčešće grešimo prilikom nege kože?
- Najčešće greške se dešavaju kada osoba ne prepoznaje potrebe svoje kože i onda svašta stavlja na lice. Često žene posežu za nekom kombinacijom ili smešom za koju su čule ili koju im je neko preporučio, ili su negde pročitale. Dešava se da uzmu šaku sode bikarbone i da time trljaju lice jer su dobile preporuku od nekoga da je to za njih dobro, korisno. To svakako nije dobro za kožu i sa takvim kućnim radinostima treba biti oprezan. Čudno je da postoji jedna vrsta odbojnosti prema upotrebi preparata za zaštitu od sunčanja. Neke žene smatraju da su to preparati koji su puni hemije i koji su jako loši za njih i za njihovu kožu i da one zato to nikako neće da koriste. Zatim posežu za, recimo, maslinovim uljem ili uljem sa dodatkom lavande. Ne shvataju da to ne može biti zaštitni faktor. Maslinovo ulje kao takvo može da doprinese da se stvori jedan lipofilni sloj na koži, ali nikako ne može da pruži zaštitu od sunčevog zračenja, koje je danas mnogo jako – istakla je u podkastu Miladinović Delić.
