Будућност нам доноси животни век и до 150 година
Гошћа подкаста „Здрав животни водич са Данијелом Давидов Кесар“ била је Јелена Миладиновић Делић, магистар фармације у Великој Британији. Фармацију је завршила на чувеном Краљевском колеџу у Лондону, радила је и као професор на универзитету, али је одлучила да се више посвети фармацеутској пракси, да би потом фокус преусмерила на козметологију. Осмислила је своју козметичку линију коју промовише у свету, а веома је активна и у британско-српској медицинској дијаспори.
Сматра да је важно да свака жена у зрелим годинама схвати да треба да ради оно што испуњава и што је чини срећном, што су многе даме истакле у истраживању које је радила са припадницама лепшег пола у менопаузи.
– Жене кажу да је дошло њихово време и да желе да га проведу на начин како нама њима прија. И ја бих свакој жени то препоручила - да се задуби у себе и да препозна оно што њу чини срећном. Најважније је да се она осећа добро. А онда све друго долази само... Иначе су жене јако изложене очекивањима средине, наметањем друштвених норми – рекла је гошћа нашег подкаста.
Недавно је у јавности могао да се чује делић разговора између председника Русије Владимира Путина и председника Кине Си Ђинпинга, када су говорили о томе да ће људи у будућности можда живети и 150 година.
– О тој теми се већ неко време говори и у свету постоје центри за истраживање старења, где се анализира како старимо, на који начин, који биомаркери су важни за праћење процеса старења. Надам се да ће тај продужени животни век заправо бити обогаћен здрављем пре свега, значи да ће бити проведен у добром здрављу, а када је реч о броју година то се не зна… Реално је могуће да ће животни век човека бити дужи у блиској будућности. Појам биолошког старења није нужно изједначен са хронолошким старењем. Значи, биолошко старење говори како наше ћелије, наше ткиво и наш организам у целости стари, а хронолошки је оно колико имамо година, односно шта „каже“ крштеница. Људи су разумели у свету медицине и науке да се та два старања не поклапају често. Зато се дешава да за некога кажемо: „Па ти не изгледаш у складу са својим годинама, изгледаш много млађе, никад ти не бих дала толико година“. То је заиста реалност данашњице, да ми имамо тај луксуз да можемо да негујемо кожу, да одржавамо своје добро здравље дужи низ година. И ја лично мислим да сваки појединац треба да ради на томе како да добро здравље одрже. Треба радити н на превенцији, која је битна грана медицине, али и да узмемо одговорност у своје руке. Поруке које смо чули од Путина и Сија такође указују на то с које стране заправо долази могућност истраживања и ко се заправо тиме и бави. Једна је професорка Андреја Мејер, која ради у Сингапору, на њиховом националном универзитету, која се детаљно и систематски бави питањем старења. Ради се о клиничким истраживањима, о употреби одређених суплемената у одржавању дуговечности и у одржавању доброг здравља. То није нимало једноставан процес и много истраживања је потребно да бисмо видели како то заправо наш организам функционише, како се наше ћелије понашају, да ли су наше митохондрије промениле облик, како функционишу на нивоу енергије… Будућност нам доноси животни век барем до 150 година. Оно што могу да кажем као искуство из Енглеске је да заиста велики број старијих грађана достиже стоти рођендан. Тај дужи животни век доноси нам различита искуства и доноси једну врсту мудрости, зрелости, па чак да кажем и нежности коју уочавам код старијих људи. Они имају један разумевајући и нежан однос и према себи и према другима и тај однос прихватања себе и то је нешто што заиста може да се каже да је привилегија. Има нешто заиста магично у том животном процесу – појашњава наша саговорница.
У свету се свише говори о значају позитивног старења.
– Позитивно старење или здраво старење је заправо један позитиван приступ годинама. Гледа се како старимо и важно је да имамо циљ да останемо у добром здрављу што дужи период година, да знамо како наши органи функционишу, шта нама прија, каква је наша генска структура. Има пуно тога што индивидуа може да предупреди својим понашањем, својим животним навикама, својим ставовима, па не смемо заборавити ни ментално здравље и менталну хигијену која је изузетно важнна и препозната као фактор за дуговечност – наводи гошћа нашег подкаста.
Еликсир младости је за нашу гошћу један спој ума и тела који особи доноси једну врсту хармоније, прихватања себе, посматрања себе са једне тачке зрелости.
– И еликсир младости се крије заправо у ћелији. Ћелија је та која ће вам дати сигнал. Ја не знам колико је то познато, али рецимо наше ћелије комуницирају једна са другом, наши органи комуницирају један са другим. То може да се истражи путем биохемијских механизама и одређених тестова. Али, да бисмо задржали здраву ћелију, ипак су битне животне навике. То подразумева у каквим условима живимо, колико спавамо, то је све рецепт за дуговечност, али и каквим се мислима храни наш ум, како се односимо према себи, да ли смо одговорни, да ли реално и објективно видимо себе… - додаје наша саговорница.
Где најчешће грешимо приликом неге коже?
- Најчешће грешке се дешавају када особа не препознаје потребе своје коже и онда свашта ставља на лице. Често жене посежу за неком комбинацијом или смешом за коју су чуле или коју им је неко препоручио, или су негде прочитале. Дешава се да узму шаку соде бикарбоне и да тиме трљају лице јер су добиле препоруку од некога да је то за њих добро, корисно. То свакако није добро за кожу и са таквим кућним радиностима треба бити опрезан. Чудно је да постоји једна врста одбојности према употреби препарата за заштиту од сунчања. Неке жене сматрају да су то препарати који су пуни хемије и који су јако лоши за њих и за њихову кожу и да оне зато то никако неће да користе. Затим посежу за, рецимо, маслиновим уљем или уљем са додатком лаванде. Не схватају да то не може бити заштитни фактор. Маслиново уље као такво може да допринесе да се створи један липофилни слој на кожи, али никако не може да пружи заштиту од сунчевог зрачења, које је данас много јако – истакла је у подкасту Миладиновић Делић.
