Niti Marije Kotevske
Pejzaži o kojima se na otvaranju diskutovalo, za umetnicu koja se školovala u Americi su duhovni doživljaj moći prirodnih sila, ali i put traganja za istinom do Beograda
Izložba pod nazivom „Niti” Marije Kotevske bila je neobična ne samo po pažnji mladih ljudi koje je privukla u gakeriju „Gvarnerijus”, već i po tome što je umesto otvaranja usledilo odmah druženje i razgovor okupljenih o slikama. „Ne znam kako da vam objasnim, figurativno je slikarstvo u pitanju, nije apstraktnio. Sami rastumačite i doživite pejzaže kao što ih ja na svoj način doživljavam,”, odgovarala je autorka o svojim platnima.
Kako je rekla za „Magazin”, ona se ne bavi samim pejzažima koliko duhovnošću koje joj slikarstvo pruža. „Kroz sliku pejzaža, tačnije, podelim svoj duhovni utisak. Moje slike govore na moj način o moćima sila prirode”.
Razne su tehnike koje ova umetnica koristi. Od flomastera na paus papiru do ulja na platnu, od akvarela i pastela do jajčane tempere na dasci i ikonopisa. Šarenolikost tehnika je njeno opredeljenje. Izložba „Niti” predstavlja retrospektivu odabranih radova iz različitih stvaralačkih perioda „koje vezuju niti traganja za svetim i istinitim”, kako kaže.
Marija čiji je otac Slobodan Kotevski, koji je ljubazno dočekivao na izložbi goste služeći ih makedonskim vinom, bio diplomata SFRJ u Americi, odrasla je tamo i studirala je na američkim likovnim akademijama u Art institutu u Bostonu i Školi vizuelnih umetnosti Njujorku, a onda je završila studije likovne akademije 2007. u Beogradu u koji se kao dvdesetpetogodišnjakinja vratila. Udata Đurić, prezime Kotevska zadržala je kao svoje umetničko.
„Moj povratak je bio konačan. Moje iskustvo govori da je uvek lepo videti svet i iskusiti šta se može, ali da je najbolje onda vratiti se svom domu. Ovde sam upoznala potom svog supruga i rodila dve ćerke. Ali, nije to bio jedini cilj odluke da se vratim – iako sam sa roditeljima bila u inostranstvu nedostajali su mi baka i deka, prijatelji iz detinjstva, ali nadasve neposrednost i prisnost naših ljudi, naš mentalitet. Dok sam u Americi odrastala, uvek sam osećala da iza druženja na Zapadu stoji neki interes, dok smo mi ovde potpuno drugačiji. Umesto tamo redovnog pitanja zašto mi neka osoba treba, ovde prevagu odnosi iskrenost, koja često i na našu sopstvenu štetu vlada u odnosima. Uglavnom volimo zaista da se družimo i zabavljamo, da podelimo sa prijateljima suze, ali i uspehe, kako su to sa mnom učinili večeras moji prijatelji ”, rekla je za Marija.
Na završetku promocije, oni su je listom pozdravljali istim rečima: „Ponosni smo”.
