Нити Марије Котевске
Пејзажи о којима се на отварању дискутовало, за уметницу која се школовала у Америци су духовни доживљај моћи природних сила, али и пут трагања за истином до Београда
Изложба под називом „Нити” Марије Котевске била је необична не само по пажњи младих људи које је привукла у гакерију „Гварнеријус”, већ и по томе што је уместо отварања уследило одмах дружење и разговор окупљених о сликама. „Не знам како да вам објасним, фигуративно је сликарство у питању, није апстрактнио. Сами растумачите и доживите пејзаже као што их ја на свој начин доживљавам,”, одговарала је ауторка о својим платнима.
Како је рекла за „Магазин”, она се не бави самим пејзажима колико духовношћу које јој сликарство пружа. „Кроз слику пејзажа, тачније, поделим свој духовни утисак. Моје слике говоре на мој начин о моћима сила природе”.
Разне су технике које ова уметница користи. Од фломастера на паус папиру до уља на платну, од акварела и пастела до јајчане темпере на дасци и иконописа. Шареноликост техника је њено опредељење. Изложба „Нити” представља ретроспективу одабраних радова из различитих стваралачких периода „које везују нити трагања за светим и истинитим”, како каже.
Марија чији је отац Слободан Котевски, који је љубазно дочекивао на изложби госте служећи их македонским вином, био дипломата СФРЈ у Америци, одрасла је тамо и студирала је на америчким ликовним академијама у Арт институту у Бостону и Школи визуелних уметности Њујорку, а онда је завршила студије ликовне академије 2007. у Београду у који се као двдесетпетогодишњакиња вратила. Удата Ђурић, презиме Котевска задржала је као своје уметничко.
„Мој повратак је био коначан. Моје искуство говори да је увек лепо видети свет и искусити шта се може, али да је најбоље онда вратити се свом дому. Овде сам упознала потом свог супруга и родила две ћерке. Али, није то био једини циљ одлуке да се вратим – иако сам са родитељима била у иностранству недостајали су ми бака и дека, пријатељи из детињства, али надасве непосредност и присност наших људи, наш менталитет. Док сам у Америци одрастала, увек сам осећала да иза дружења на Западу стоји неки интерес, док смо ми овде потпуно другачији. Уместо тамо редовног питања зашто ми нека особа треба, овде превагу односи искреност, која често и на нашу сопствену штету влада у односима. Углавном волимо заиста да се дружимо и забављамо, да поделимо са пријатељима сузе, али и успехе, како су то са мном учинили вечерас моји пријатељи ”, рекла је за Марија.
На завршетку промоције, они су је листом поздрављали истим речима: „Поносни смо”.
